Sadržaj biltena
  • 1. i 2. strana
  • Šta je lokalni ekološki akcioni plan
    Faze LEAP-a
    Zašto LEAP za Bor
  • 3. strana
  • Međunarodni omladinski radno istraživački kamp MORIEK 2002.
    Utisci
    Pesma Čehinji Ivoni na odlasku iz sela Zlot
  • 4. strana
  • Rezultati monitoringa kvaliteta vazduha u maju
  • 5 -7. strana
  • Mišljenje građana o životnoj sredini
  • 8. strana
  • Drugi o nama Ramondija u kanjonu slepih miševa

    Iz rada društva
  • Početna strana
  • O nama
  • Dani MI
  • Voda i zdravlje
  • Etno večeri

  • LEAP Bora
  • LEAP Bora
  • Uvodno izlaganje
  • Eko - volonteri
  • Vizija zajednice
  • Plakat za LEAP

  • MORIEK 2001.
  • MORIEK 2000.

  • Linkovi srodnih sajtova
  • Eko-istina
  • Mladi istraživači Srbije
    Mladi istraživači Beograda
    Mladi istraživači Vojvodine
    Društvo ekologa Srbije
    Danube Environmental Forum
    Mladi istraživači Beograda
    Mladi istraživači Vojvodine
    Društvo ekologa Srbije
    Danube Environmental Forum

    Bilten ekološkog kluba
    Društva Mladih istraživača - Bor

    E K O B R
    Godina I Broj 2 str. 1. i 2. 9. avgust 2002.

    Šta je lokalni ekološki akcioni plan?

    Na Konferenciji Ujedinjenih Nacija o životnoj sredini i razvoju  koja je održana 1992. godine u Rio de Žaneiru usvojena je “Agenda 21” koja održava globalni konsenzus i visok stepen političke saglasnosti o neodvojivosti razvoja i životne sredine i obrađuje najznačajnije globalne ekološke probleme sa kojima se čovečanstvo suočava. EAP (Environmental Action Program - program ekoloških akcija za centralnu i istočnu Evropu) se smatra privremenim, srednjoročnim programom, sa ciljem da pomaže zemljama centralne i istočne Evrope da sustignu zapadne standarde u očuvanju i unapređenju životne sredine.

    Lokalni ekološki akcioni plan donosi:

    ·   poboljšanje razumevanja ekoloških problema na lokalnom nivou,

    ·    rangiranje problema u odnosu na ljudsko zdravlje, eko - sisteme, kvalitet života uopšte,

    ·    racionalno usmeravanje ograničenih sredstava na prioritetne probleme,

    ·    uobličavanje LEAP-a koji u potpunosti uključuje tehnička, politička i upravljačka rešenja za probleme.

     On donosi okvire za utvrđivanje prioriteta i za razvoj realnih, efikasnih i ekonomsko racionalnih rešenja. Jedan od osnovnih zadataka LEAP-a je da osnaži  planiranje zaštite životne sredine na lokalnom nivou. U većini zemalja centralne i istočne Evrope u toku je proces uspostavljanja Nacionalnih ekoloških akcionih planova (NEAP - National Environmental Action Program). Ovaj proces se odvija uz manje ili veće prepreke koje su posledica nagomilanih ekoloških problema kao i trenutnog društveno - ekonomskog stanja tih zemalja, odnosno opštih teškoća da se planovi prevedu u konkretnu akciju.I pored činjenice da EAP potencira lokalne inicijative, nije usledilo adekvatno uobličavanje programa za lokalne zajednice. Sve je to navelo pojedine lokalne zajednice da pristupe izradi sopstvenih planova za zaštitu i unapređenje životne sreedine, zasnovane, pre svega, na prioritetima tih zajednica i metodologiji EAP-a. Pokazalo se da se na lokalnom nivou mogu lakše identifikovati i primeniti preporuke i metodologija za izradu planova i programa ekoloških akcija.

    Razlozi za sprovođenje LEAP-a su:

    ·    unapređenje saradnje unutar sektora i međusektorski,

    ·    doprinos stvaranju partnerskih odnosa na lokalnom nivou,

    ·         unapređuje mogućnost učestvovanja građana u donošenju odluka koje se tiču životne sredine,

    ·         povećava nivo informisanosti i znanja o ekološkim problemima,

    ·         donosi više stručnosti u kreiranju ekološke politike,

    ·         pomaže procesu uspostavljanja prioriteta,

    ·         otkriva nedevoljno istražena i ugrožena područja u oblasti životne sredine,

    ·         povećava mogućnost  lokalnih zajednica da se suoče sa ekološkim problemima,

    ·         doprinose izgradnji konsenzusa o ekološkim prioritetima,

    ·         ohrabruje ekonomski racionalno donošenje odluka,

    ·         doprinosi očuvanju i poboljšanju ekoloških uslova.

    Faze LEAP-a su:  

    1. Planiranje i otpočinjanje projekta,

    2. Prepoznavanje i rangiranje ekoloških problema sredine,

    3. Izrada programa ekoloških akcija,

    4. Sprovođenje programa ekoloških akcija i

    5. Praćenje i vrednovanje lokalnih programa ekoloških akcija.

    Uključenost građana je ključna za kontinuitet i poboljšanje kvaliteta života. Pokazalo se da su lokalne ekološke grupe najadekvatnije za predstavljanje intersa građana u procesu zaštite životne sredine. Prisustvo široke javnosti, posebno stručne, je, takođe, preduslov za uspešnost LEAP-a.

    Lokalni ekološki akcioni plan ima osnovni cilj da rezvoj lokalne zajednice bude usklađen sa principima održivog razvoja.

    Održivi razvoj lokalnih zajednica može se definisati kao razvoj koji svim stanovnicima pruža osnovne ekološke, društvene i ekonomske usluge, bez ugrožavanja prirodnih, izgrađenih i društvenih sistema.

    Održive zajednice koriste svoje resurse da odgovore na trenutne potrebe, osiguravajući da dovoljno resursa ostane na raspolaganju budućim generacijama. One pokušavaju da poboljšaju javno zdravlje i postignu bolji kvalitet života svih svojih stanovnika kroz ograničavanje otpada, promociju efikasnosti i razvoj lokalnih resursa da bi se oživela lokalna ekonomija.

    Održive zajednice su zajednice koje vrednuju zdrave ekosisteme, efikasno koriste resurse i aktivno teže da održe i unaprede svoju lokalnu ekonomiju. Građani su zainteresovani da potraže nov pristup razvoju zajednice koji će istovremeno pokušati da:

    ·         zaštiti životnu sredinu,

    ·         ublaži siromaštvo i bolesti,

    ·         poboljša kvalitet života,

    ·         obezbedi jaku i živu lokalnu ekonomiju. 

    Lokalni ekološki akcioni plan podrazumeva aktivno učešće javnosti tokom celog procesa a uspešno uključivanje javnosti je dvosmerna komunikacija:

    1.       Učešće javnosti znači podizanje svesti kroz informisasnje i obrazovanje članova zajednice o obimu i ciljevima donošenja, ekološkim temama i prioritetima i mogućim akcijama za rad na navažnijim prioritetima;

    2.      LEAP obuhvata traganje za idejama, razmišljanjima i mišljenjima građana, čime se osigurava da prioriteti i rešenja odražavaju ono što smatra zajednica kao celina.

    Obrazovanje zajednice nije cilj sam po sebi, već više sredstvo ka većem učešću glasa javnosti u procesu donošenja odluka.

    Lokalni ekološki akcioni plan je dugoročna skica puta za rad na problemima životne sredine u lokalnoj zajednici. On je okvir za bavljenje najvećim problemima životne sredine i dugoročni šematski plan za ekološke investicije i programe zajednice. To je okvirni dokument kojim se razne institucije i učesnici obavezuju na određene akcije i dugoročni vodič za rad na problemima životne sredine u zajednici.

    Zašto LEAP za Bor?

    Emisija sumpordioksida u atmosferu iz topionice iznosi 170000 - 2500000 tona godišnje. Sa gasovima se emituje i oko 1000 - 1300 tona prašine zajedno sa teškim metalima. Godišnje se preko topioničkog dimnjaka emituje u atmosferu oko 250 - 1000 t arsena, 100 - 500 tona olova, 300 tona cinka i 850 - 3600 kilograma žive. Gasovi se prenose na grad Bor i okolinu, a sa vazdušnim strujanjima raznose i na teritorije susednih država.

    Tehnološki proces prerade bakronosnih sirovina praćen je izdvajanjem otpadnih voda. Ove  vode se mogu svrstati u de grupe:

    ·         bakronosne otpadne vode iz rudarskog dela u količini od 400 - 500 m3 na sat;

    ·         otpadne vode metalurško - hemijskog kompleksa iz fabrika sumporne kiseline i elektrolize bakra.

    Količine otpadnih voda iz fabrika sumporne kiseline iznose oko 200 - 300 m3 na dan, a iz pogona elektrolize 70 - 120 m3 na dan. Sa ovim otpadnim vodama ispušta se velika količina sumporne kiseline (300 - 5000 tona/ godišnje) i druge zagađujuće materije (bakar, arsen 300- 350 tona/godišnje, olovo 30 - 100 tona/godišnje, cink 10-35 tona/godišnje, kadmijum, živa, gvožđe, nikl, kalaj, hlor idr.). Otpadne vode preko Borske i Krivellske reke dospevaju u Veliki Timok a odtle u Dunav.

    Oštećeno je, samo u borskoj opštini, preko 25000 hektara poljoprivrednog zemljišta u dometu topioničkog dima. Trajno je uništeno oko 4000 hektara poljoprivrednog zemljišta u dolini Borske reke i Timoka.

    Pored industrijskog, tehnogenog, zagađenja Bor i njegova okolina suočeni su sa komunalnim zagađenjem velikih razmera, kao što su:

    ·         zagađenje Borske i Brestovačke reke sa fekalnim i drugim otpadnim vodama,

    ·         nerešeno pitanje trajnog i bezbednog deponovanja komunalnog, bilničkog i drugog  otpada organskog porekla,

    ·         grad je stihijno građen “ipod topioničkog dimnjaka” te su stanovnici izloženi izuzetno visokim zagađenjima vazduha sa dosad nesagledanim posledicama po njihovo zdravlje.

    Severozapadno i istočno od Bora nalaze se predeli koji su, zahvaljujući preovlađujućim pravcima vetrova i tome što su uzvodno od rudarsko - metalurških postrojenja, ostali sačuvani a odlikuju se izvanrenim geomorfološkim oblicima reljefa, hidrogeološkim pojavama i bogatstvom flore i faune.

    Dugogodišnjim istraživanjem biodiverziteta ovog prostora od strane naše organizacije otkrivene su neke vrste pećinske faune i osolikih muva koje su nove za nauku. Rezultati ovih nalaza objavljeni su vodećim međunarodnim specijalizovanim naučnim časopisima.

    Neki od ovih prostora su Prostornim planom Republike Srbije predviđeni da budu proglašeni Nacionalnim parkom i uvršteni u listu svetske prirodne baštine.

    Sve su ovo razlozi za donošenje LEAP-a kao osnovnog dokumenta za preduzimanje mera sanacije izvora zagađenja, uvođenja čistih tehnologija, rekultivacije i revitalizacije degradiranih i zagađenih prostora, očuvanje biološke raznovrsnosti, zaštite zdravlja stanovništva i koncipiranja održivog razvoja.          


    Društvo mladih istraživača
    19210 Bor, Đorđa Vajferta 11 Tel. +381(30)25-241
    e-mail: mibor@ptt.yu

     


    design:Vasic
    copyright © 2001. Etos; all rights reserved.
    datum izmene stranice/last modified: 1. 09. 2002.