Sadržaj biltena
  • 1. strana
  • Samit ujedinjenih nacija o održivom razvoju
  • 2. strana
  • Samit ujedinjenih nacija o održivom razvoju  (nastavak)
    Direktno iz Johanesburga
  • 3. strana
  • Bolje organizovani resursi
  • 4. strana
  • Mladi istraživači otvaraju vrata vodećih svetskih naučnih institucija
    Priznanje za učešće u programu Svetskog dana zdravlja 2002.
  • 5. strana
  • UNEP/UNOPS mijija u Boru
  • 6. strana
  • Rezultati monitoringa kvaliteta vazduha
  • 7-9. strana
  • Mišljenje građana o životnoj sredini
  • 10. strana
  • Drugi o nama Bakar i zlato sa otrovima

    Iz rada društva
  • Početna strana
  • O nama
  • Dani MI
  • Voda i zdravlje
  • Etno večeri

  • LEAP Bora
  • LEAP Bora
  • Uvodno izlaganje
  • Eko - volonteri
  • Vizija zajednice
  • Plakat za LEAP

  • MORIEK 2001.
  • MORIEK 2000.

  • Linkovi srodnih sajtova
  • Eko-istina
  • Mladi istraživači Srbije
    Mladi istraživači Beograda
    Mladi istraživači Vojvodine
    Društvo ekologa Srbije
    Danube Environmental Forum
    Bilten ekološkog kluba
    Društva Mladih istraživača - Bor
    E K O B R
      Godina I Broj 3       str. 1.            5. septembar 2002.

    Deset godina posle Rio de Žaneira

    Samit Ujedinjenih nacija
    o održivom razvoju

    Ocene samita variraju od "Rio+10" do "Rio-10"

    Prva konferencija o životnoj sredini održana je 1972. godine u Stokholmu. Ona je ukazala na iscrpljivost prirodnih resursa, rast ljudske populacije, sve većem zagađenju i na moguće scenarije budućnosti čovečanstva. Za prevazilaženje nepovoljnih trendova koji mogu ugroziti opstanak ljudske vrste, konstatovano je, potrebno je angažovanje svih država uz istovremenu realizaciju zajedničkih aktivnosti koje će koordinirati Ujedinjene nacije.

    Druga Konferencija UN o životnoj sredini i razvoju održana je pre deset godina u Rio de Žaneiru. Ona je afirmisala principe “održivog razvoja” - razvoja koji svim ljudima na Zemlji pruža osnovne ekološke, društvene i ekonomske usluge, bez ugrožavanja prirodnih, izgrađenih i društvenih sistema.

    Osnovna dokumenta Konferencije potpisala su 176 predsednika država ili predsednika vlada. U Deklaraciji se konstatuje da su uzroci najvećih ekoloških katastrofa: rat i siromaštvo. Zato su prioritetni principi na kojima će države sarađivati:

    • zaštita životne sredine i racionalno korišćenje prirodnih resursa,

    • pravičnost u raspodeli stvorenih vrednosti i

    • sigurnost za svakog čoveka, porodice i države.

    Šta se dešavalo u poslednjoj deceniji? Koji su trendovi obeležili vreme između dve konferencije? Ti trendovi su često bili u potpuno suprotnim pravcima, a najznačajniji su:

    • globalizacija i decentralizacija: Poslednja decenija je pokazala da je Zemlja postala “globalno selo” u kome događaji na bilo kome delu dovode i uslovljavaju kretanja u celom svetu. S’ druge strane došlo je do nezadrživog procesa decentralizacije vlasti koji se ogleda u raspadu pojedinih država, regionalizaciji, prenošenju nekih nadležnosti sa nivoa centralne državne vlasti na lokalne zajednice i dr.,

    • demokratizacija i donošenje ključnih odluka za budućnost čovečnstva od strane neizabranih međunarodnih tela: U mnogim državama jačaju procesi demokratizacije uz biranje svih nivoa vlasti na nepposrednim demokratrskim izborima. Istovremeno. najvažnije odluke koje određuju budućnost čovečanstva donose neizabrani međunarodni forumi i organizacije: Svetska trgovinska organizacija, Grupa 8 najrazvijenijih zemalja sveta, Međunarodni monetarni fond, “Ekonomski forum” i sl.

    • nezapamćen, u istoriji čovečanstva, naučni, tehnološki i privredni razvoj čije blagodeti uživa mali broj stanovnika planete i sve manji transfer znanja i tehnologija, uprkos globalizaciji, iz razvijenih u zemljama u razvoju i nerazvijenim zemljama,

    • povećanje bogatstva bogatih i siromaštva siromašnih,

    • sve intenzivnije isrpljivanje prirodnih resursa, drastično smanjenje biološke raznovrsnosti i stvaranje ogromnih količina gasovitog, tečnog i čvrstog otpada koji preti da “Zelenu planetu” pretvori u bezživotno smetlište,

    • urbanizacija i migracije: Gradovi se nezadrživo šire uz priliv stanovništva iz tradicionalno ruralnih područja. Nastaju mnogi megapolisi sa siromašnim predgrađima bez osnovnih uslova za život. U njima rastu nezaposlenost, socijalna beda, kriminal, prostitucija, bolesti zavisnosti.

    Kakva je sllika naše planete na početku samita:

    • Samo 15% svetske populacije uživa blagodeti 80% prirodnih bogatstava planete,

    • Od ukupnih količina materija koje se uzmu iz prirode samo 16% se prevede u upotrebnu vrednost, a sve ostalo se vraća prirodi kao otpad, a pre ili kasnije i ono što ima upotrebnu vrednost postaje otpad,

    • Godišnje se iz prirode uzme obnovljivih prirodnih vrednosti za 20% više no što je priroda u mogućnosti da ih obnovi, što dovodi do smanjenja resursa koji su dosad smatrani neograničenim (voda, vazduh, biomasa), znači za 12 meseci potrošimo onoliko koliko priroda može da stvori za 14,4 meseci,

    (nastavak na str. 2.)  

    Projekat izlaženja informatora EKOBOR pomogli su Regionalni centar za životnu sredinu za Centralnu i Istočnu Evropu - kancelarija u Jugoslaviji i Ambasada Kraljevine Holandije u Beogradu      

    Društvo mladih istraživača
    19210 Bor, Đorđa Vajferta 11 Tel. +381(30)25-241
    e-mail: mibor@ptt.yu


    design:Vasic
    copyright © 2001-2003. Etos; all rights reserved.
    datum izmene stranice/last modified: 2. 10. 2002.