LEAP uvodno izlaganje

Dani Mladih istraživača

“Dan voda, 22. mart – Dan planete Zemlje, 22. april”

LOKALNI EKOLOŠKI AKCIONI PLAN

Uvodno izlaganjeŠTA JE LEAP?

Na Konferenciji Ujedinjenih Nacija o životnoj sredini i razvoju koja je održana 1992. godine u Rio de Ženeiru usvojena je “Agenda 21” koja održava globalni konsenzus i visok stepen politicke saglasnosti o neodvojivosti razvoja i životne sredine i obraduje najznacajnije globalne ekološke probleme sa kojima se covecanstvo suocava.

Na ministarskoj konferenciji “Životna sredina Evrope”, održanoj 1993. godine u Lucernu potpisan je “Ekološki akcioni program za centralnu i istocnu Evropu”. Osnovni princip ovog dokumenta je da se pitanja zaštite životne sredine neposredno ukljuce u proces ekonomske obnove. EAP (Environmental Action Program – program ekoloških akcija za centralnu i istocnu Evropu) se smatra privremenim, srednjorocnim programom, sa ciljem da pomaže zemljama centralne i istocne Evrope da sustignu zapadne standarde u ocuvanju i unapredenju životne sredine. On donosi okvire za utvrdivanje prioriteta i za razvoj realnih, efikasnih i ekonomsko racionalnih rešenja. Jedan od osnovnih zadataka EAP-a je da osnaži planiranje zaštite životne sredine na lokalnom nivou. U vecini zemalja centralne i istocne Evrope u toku je proces uspostavljanja Nacionalnih ekoloških akcionih planova (NEAP – National Environmental Action Program). Ovaj proces se odvija uz manje ili vece prepreke koje su posledica nagomilanih ekoloških problema kao i trenutnog društveno – ekonomskog stanja tih zemalja, odnosno opštih teškoca da se planovi prevedu u konkretnu akciju. I pored cinjenice da EAP potencira lokalne inicijative, nije usledilo adekvatno uoblicavanje programa za lokalne zajednice. Sve je to navelo pojedine lokalne zajednice da pristupe izradi sopstvenih planova za zaštitu i unapredenje životne sredine, zasnovane, pre svega, na prioritetima tih zajednica i metodologiji EAP-a. Pokazalo se da se na lokalnom nivou mogu lakše identifikovati i primeniti preporuke i metodologija za izradu planova i programa ekoloških akcija.

Postupajuci po ovoj metodologiji mnogi gradovi u zemljama istocne Evrope doneli su svoje ekološke akcioni programe: Trojan i Stara Zagora – Bugarska, Elk i Radom – Poljska, Šatoraljaujhelji – Madarska, Sveti Nikola i Kavadarci – Makedonija. Donošenje ovih programa i njihova realizacija bila je pomognuta od medunarodne zajednice.

Lokalni ekološki akcioni plan donosi:

• poboljšanje razumevanja ekoloških problema na lokalnom nivou,
• rangiranje problema u odnosu na ljudsko zdravlje, eko – sisteme, kvalitet života uopšte,
• racionalno usmeravanje ogranicenih sredstava na prioritetne probleme,
• uoblicavanje LAEP-a koji u potpunosti ukljucuje tehnicka, politicka i upravljacka rešenja za probleme.

Razlozi za sprovodenje LEAP-a su:

• unapredenje sardnje unutar sektora i medusektorski,
• doprinos stvranju partnerskih odnosa na lokalnom nivou,
• unapreduje mogucnost ucestvovanja gradana u donošenju odluka koje se ticu životne sredine,
• povecava nivo informisanosti i znanja o ekološkim problemima,
• donosi više strucnosti u kreiranju ekološke politike,
• pomaže procesu uspostavljanja prioriteta,
• otkriva nedevoljno istražena i ugrožena podrucja u oblasti životne sredine,
• povecava mogucnost lokalnih zajednica da se suoce sa ekološkim problemima,
• doprinose izgradnji konsenzusa o ekološkim prioritetima,
• ohrabruje ekonomski racionalno donošenje odluka,
• doprinosi ocuvanju i poboljšanju ekoloških uslova.

Donošenje Ekološkog akcionog plana podrazumeva aktivno ucešce javnosti tokom celog procesa a uspešno ukljucivanje javnosti je dvosmerna komunikacija:

– ucešce javnosti znaci podizanje svesti kroz informisanje i obrazovanje clanova zajednice o obimu i ciljevima donošenja, ekološkim temama i prioritetima i mogucim akcijama za rad na najvišim prioritetima,

– LEAP obuhvata traganje za idejama, razmišljanjima i mišljenjima gradana, cime se osigurava da prioriteti i rešenja odražavaju ono što smatra zajednica kao celina. Proces donošenja, prema dosadašnjim iskustvima, traje oko 2 godine. Njima se sistematišu saznanja o stanju životne sredine i utvrduju prioriteti za rešavanje najznacajnijih ekoloških problema. On pradstavlja, novi kvalitativni pristup životnoj sredini i planiranju razvoja. Njegovom izradom se ne zaustavlja realizacija postojecih planova, vec se ucešcem i pritiskom javnosti njihova realizacija podstice.

Faze LEAP-a su:

1. Planiranje i otpocinjanje projekta,
2. Prepoznavanje i rangiranje ekoloških problema sredine,
3. Izrada programa ekoloških akcija,
4. Sprovodenje programa ekoloških akcija i
5. Pracenje i vrednovanje lokalnih programa ekoloških akcija.

Na današnjem skupu treba da ukažemo na osnovne probleme životne sredine, planirane promene tehnoloških procesa, potrebi modernizacije opreme, prostornom planiranju, vodosnabdevanju, razvoju održive poljoprivrede i turizma, ocuvanju prirodnih i kulturnih vrednosti, ekološkom obrazovanju i na druga pitanja od važnosti za kvalitet života. Na kraju cemo se dogovoriti o sastavu Gradanskog komiteta, ekipi koja ce voditi dalje postupke izrade ovog važnog dokumenta.

Ovo je prva faza irade LEAP-a. Ona je odpocela javnom kampanjom koju vodi Ekološki klub Društva mladih istraživaca. Sa projektom kampanje Klub je konkurisao kod REC-a i dobio pomoc od Kraljevine Holandije – Ambasade u Beogradu. Kampanja ce se odvijati animiranjem gradana i to: Formiranje ekoloških klubova u pojedinim mesnim zajednicama, organizovanjem škole eko – volontera, izradom plakata, džingla i TV spota, kao i publikovanjem materijala sa ovog i slicnih skupova.

Druga faza projekta predvida izradu Procene uticaja zagadenosti na životnu sredinu koju radi strucni tim. Evo primera kako je to uradeno u Helmu – Poljska:

Jedan element te procene je uticaj životne sredine na pojavu kancera.

Rizik su podelili na 4 stepena i to:

 

Kvalitativna skala	Opis	Kvantitativna skala
Veoma visok rizik	Bar jedan novi slucaj na 1000 sanovnika	4
Visok rizik	Jedan novi slucaj na 10000 stanovnika	3
Znacajan rizik	Više od jednog slucja na 100000 stanovnika	2
Nizak rizik	Jedan novi slucaj na 100000 ljudi	1
Bez rizika	Ne više od jednog slucaja na 100000 stanovnika	0

 

Ovakve skale rizika rade se za citav niz ekoloških faktora da bi se procenio uticaj svakog od njih na zdravlje ljudi, kvalitet života i ekosisteme.

Nakon procene rizika i rangiranja ekoloških problema pristupa se izradi Ekološkog plana. Plan definiše prioritetne probleme i za svaki prioritet utvrduje ciljeve, zadatke i pokazatelje. Jedan od ciljeva akcionog plana Svetog Nikole (Makedonija) je: “Nedostatak vode za pice koja je nelvalitetna” a za taj identifikovan problem cilj je: “Zdrava i cista voda za pice”, zadaci da bi se ciljevi ostvarili su: “Uklanjanje izvora zagadenja do 2003.g.” a pokazatelji uspešnosti realizacije zadataka: “- 90% stanovništva u zahvatu gradskog vodovoda koristi vodu za pice; – optimalno korišcenje hemikalija za obradu vode: Al2(SO4)3 10 – 20 mg/l, Cl2 – 0,2 – 1mg/l; veci broj sistema za snabdevanje sela vodom od sadašnjeg za 8 do 16. Za svaki cilj utvrduju se akcije. Tako je za zaštitu jezera Elk u Poljskoj utvrdeno 3 cilja, a do ostvarenja svakog cilja treba realizovati citav niz akcija. Za prvi cilj: “Uklanjanje uticaja zagadenja poreklom iz domacinstva u jezero” utvrdeno je 9 akcija na sanaciji postojecih i postavljanju novih kanalizacionih kolektora sa svim potrebnim tehnickim podacima.

Za svaki cilj programa radi se tako zvana SWOT analiza, odnosno utvrduju jake strane, slabosti, mogucnosti i opasnosti.

Takva analiza za ostvarenje cilja snabdevanje vodom grada Pehcevo u Makedoniji je pokazala da su: “Jake strane: – Raspoloživa tehnicka strucnost i dikumentacija za glavni projekat vodosnabdevanja, – Spremnost opštine da se reši ovaj problem, – Podrška grada projektu; Mogucnosti su: – Nacionalni propisi podržavaju rešenje; – To je prioritet u Nacionalnom ekološkom planu; – postoji interes stranih donatora za podršku ovakvoj vrsti projekata; Slabosti su: – Nedostatak lokalnih finasijskih sredstava, – Nedostatak opreme u javnom preduzecu – Nema plana podzemnih cevi; Opasnosti su: Nema raspoloživih zajmova za finansiranje projekta i – Nizak nivo inicijative nacionalnog ministarstva.”

Na kraju cu istaci svoja licna ocekivanja od donošenja ovog programa: Životne sredina ne poznaje granice ni državne, ni katastarske, ni verske, niti nacionalne, ni politicke niti meduljudske. Ekološki problemi naše opštine su predmet interesovanja svakog gradanina a njihovo rešavanje uslov egzistencije. Zato, ocekujem, da ce ekološka problematika biti osnov medusobne saradnje i razumevanja a ne izvor novih konflikata i podela.

ZAŠTO LEAP ZA BOR?

Emisija sumpordioksida u atmosferu iz topionice iznosi 170000 – 2500000 tona godišnje. Sa gasovima se emituje i oko 1000 – 1300 tona prašine zajedno sa teškim metalima. Godišnje se preko topionickog dimnjaka emituje u atmosferu oko 250 – 1000 t arsena, 100 – 500 tona olova, 300 tona cinka i 850 – 3600 kilograma žive. Gasovi se prenose na grad Bor i okolinu, a sa vazdušnim strujanjima raznose i na teritorije susednih država.

Tehnološki proces prerade bakronosnih sirovina pracen je izdvajanjem otpadnih voda. Ove vode se mogu svrstati u de grupe:

• bakronosne otpadne vode iz rudarskog dela u kolicini od 400 – 500 m3 na sat;
• otpadne vode metalurško – hemijskog kompleksa iz fabrika sumporne kiseline i elektrolize bakra.

Kolicine otpadnih voda iz fabrika sumporne kiseline iznose oko 200 – 300 m3 na dan, a iz pogona elektrolize 70 – 120 m3 na dan. Sa ovim otpadnim vodama ispušta se velika kolicina sumporne kiseline (300 – 5000 tona/ godišnje) i druge zagadujuce materije (bakar, arsen 300- 350 tona/godišnje, olovo 30 – 100 tona/godišnje, cink 10-35 tona/godišnje, kadmijum, živa, gvožde, nikl, kalaj, hlor idr.). Otpadne vode preko Borske i Krivellske reke dospevaju u Veliki Timok a odtle u Dunav.

Ošteceno je, samo u borskoj opštini, preko 25000 hektara poljoprivrednog zemljišta u dometu topionickog dima. Trajno je uništeno oko 4000 hektara poljoprivrednog zemljišta u dolini Borske reke i Timoka.

Pored industrijskog, tehnogenog, zagadenja Bor i njegova okolina suoceni su sa komunalnim zagadenjem velikih razmera, kao što su:

• zagadenje Borske i Brestovacke reke sa fekalnim i drugim otpadnim vodama,
• nerešeno pitanje trajnog i bezbednog deponovanja komunalnog, bilnickog i drugog otpada organskog porekla,
• grad je stihijno graden “ipod topionickog dimnjaka” te su stanovnici izloženi izuzetno visokim zagadenjima vazduha sa dosad nesagledanim posledicama po njihovo zdravlje.

Severozapadno i istocno od Bora nalaze se predeli koji su, zahvaljujuci preovladujucim pravcima vetrova i tome što su uzvodno od rudarsko – metalurških postrojenja, ostali sacuvani a odlikuju se izvanrenim geomorfološkim oblicima reljefa, hidrogeološkim pojavama i bogatstvom flore i faune.

Dugogodišnjim istraživanjem biodiverziteta ovog prostora od strane naše organizacije otkrivene su neke vrste pecinske faune i osolikih muva koje su nove za nauku. Rezultati ovih nalaza objavljeni su vodecim medunarodnim specijalizovanim naucnim casopisima.

Neki od ovih prostora su Prostornim planom Republike Srbije predvideni da budu proglašeni Nacionalnim parkom i uvršteni u listu svetske prirodne baštine.

Sve su ovo razlozi za donošenje LEAP-a kao osnovnog dokumenta za preduzimanje mera sanacije izvora zagadenja, uvodenja cistih tehnologija, rekultivacije i revitalizacije degradiranih i zagadenih prostora, ocuvanje biološke raznovrsnosti, zaštite zdravlja stanovništva i koncipiranja održivog razvoja.

Na kraju cu istaci svoja licna ocekivanja od donošenja ovog programa: Životna sredina ne poznaje granice ni državne, niti katastarske, ni verske, niti nacionalne, ni politicke niti meduljudske. Ekološki problemi naše opštine su predmet interesovanja svakog gradanina a njihovo rešavanje uslov egzistencije. Zato, ocekujem, da ce ekološka problematika biti osnov medusobne saradnje i razumevanja a ne izvor novih konflikata i podela.

Toplica Marjanović