Društvo mladih istraživača Bor
Četri decenije radoznalosti, spoznaje i stvaralaštva

Zeleno rudarstvo – ekspertiza

Osnovni cilj zelenog rudarstva je smanjenje uticaja i štete po životnu sredinu u toku celokupnog veka trajanja rudarskih aktivnosti – od geoloških istraživanja do prestanka i zatvaranja rudnika, kao i rehabilitacija, remeidijacija i revitalizacija kako bi se ostavio zdrav ekosistem na prostorima nekadašnjeg rudarenja.

Nove rudarske tehnologije i propisi značajano su poboljšali rudarsku efikasnost i smanjili uticaj na životnu sredinu. Rudarske tehnike postaju značajno ekološki osetljivije kada se poboljša efikasnost jer se smanjuje količina otpada.

Trenutno “zelene” rudarske tehnike i tehnologije treba da budu sve šire primenjivane a cilj je pronalaženje novih ekoloških prihvatljivih tehnika i tehnologija. Plan za poboljšanje efikasnosti i smanjenje uticaja rudarstva na životnu sredinu podeljen je na sledeće kategorije:

-Gašenje ilegalnih i rudnika bez odgovarajućih državnih dozvola,

-Izbor ekološki prihvatljivih opštih rudarskih procesa,

-Primena novih zelenih rudarskih tehnologija,

-Čišćenje lokacija zatvorenih rudnika,

-Istraživanje i razvoj tehnologija zelenog rudarstva.

Ove najnovije tehnologije uključuju:

Rudarstvo iz jalovine: Ponekad ruda sa značajnim sadržajem korisnog metala završi na odlagalištu jalovine. Dešava se da, pri kraju, veka eksploatacije rudnika sadržaj korisnih metala bude i veći u jalovini od onog koji se eksploatše iz rudnika. Preradom ovog otpada može da se dobije korisna materija.

Tehnika suzbijanja prašine: Tokom procesa kopanja u atamosferu se emitutju velike količine prašine. Ovo se može minimizirati predhodnim vlaženjem površina koje se miniraju i otkopavaju, transportnih puteva i odlagališta jalovine prskalicama velike zapremine. Jednom kada se prašna nađe u vazduhu, jedini način da se ukloni je vodena magla.

Tehnologija prečišćavanja rudničkih voda: Ovo je tehnologija koja se može koristiti za izdvajanje upotrebljivog metala iz visoko otrovnih ili kiselih otpadnih voda koje nastaju u rudnicima.

Proces ekstrakcije izlužene sumporne kiseline: ovim procesom se može neutralisati otpadna voda, a u nekim slučajevima, iz te vode može se dobiti koristan metal.

Nepropusno skladište jalovine: Otpad se često skladišti u nekoj vrsti odlagališta ili jalovišta. Često dolazi do curenja izluženih rastvora u površinske i podzemne vode. Postavljanje nepropusnih membrana po dnu i oko celog jalovišta, skladiranje u nepropusnim kasetama i dehidriranje jalovine u pastu su efikasna rešenja zaštite životne sredine.

-Izbor energetski efikasne rudarske opreme, ventilacionih sistema i transportnih sredstava.

Pogledajte – preuzmite ekspertizu “Zeleno rudarstvo”, autori: Toplica Marjanović, Ljiljana Marković, PDF.

 


Izveštaj o anketi građana o odlučivanju o zaštiti životne sredine

 

Projektom je predviđeno sprovođenje ankete građana Bora o njihovim stavovima o pojedinim aspektima učešća javnosti u odlučivanju o životnoj sredini.

Osnovne pretpostavke koje je trebalo proveriti u ovoj anketi proisticale su iz nekoliko ranijih istraživanja stavova građana i praktičnih iskustava Društva mladih istraživača Bor u javnim raspravama.
Očekivanje je da i pored stalnog jačanja ekološke svesti o stanju životne sredine i potrebi rešavanja ekoloških problama, građani nedovoljno poznaju nove procedure i načine kako da delotvorno učestvuju u odlučivanju o životnoj sredini i da još uvek i pored novih informativno-komunikacionih tehnologija nisu dovoljno informisani što je neophodan uslov učešća u odlučivanju. Stoga su neka pitanja formulisana kao i u ranijim anketnim istraživanjima kako bi se sagledale promene u ekološkoj svesti građana.

Anketa je realizovana u periodu oktobar – decembar 2020. Planirano je da se najveći deo ankete popuni putem interneta, a samo manji deo neposrednim kontaktom sa građanima radi obezbeđivanja reprezentativnosti pojedinih obeležja stanovništva, pre svega sa sela. To se pokazalo kao veoma važna činjenica u vreme ograničenja fizičkih kontakata zbog epidemije CORONA virusom. Predviđeno je bilo da se anketira do 200 ispitanika ali su na kraju obrađene ukupno 152 ispravno popunjene ankete.

Pri tom su obezbeđene osnovne proporcije obuhvaćenih socioekonomskih obeležja u odnosu na strukturu stanovništva, kao što su polna struktura, starost i mesto življenja, što uzorak čini reprezentativnim.

Preuzmite kompletan:

Izveštaj o anketi građana o odlučivanju o zaštiti životne sredine.pdf


Фокус групе – одлучивање о животној средини

У оквиру пројекта “Б-О-Р: Боље Организовани Ресурси за одлучивање о животној средини” које уз подршку Министарства заштите животне средине Републике Србије реализује Друштво младих истраживача Бор, организоване су две фокус групе. Прву фокус групу, која је организована 22. октобра 2020. чинили су представници Тима за мониторинг ваздуха Градске управе Бор (из Градске управе и НВО које учествују у раду Тима), а другу фокус групу која је организована у две мање подгрупе 15. и 16. децембра 2020. године чинили су представници НВО које немају представнике у Тиму за монитиринг ваздуха, нити у другим телима градске управе.
Оволики размак у организовању две фокус групе резултат је дужег очекивања да ће се створити повољни услови за окупљање.
За разговор на фокус групама био је припремљен Водич за разговор а модератор разговора био је Драган Ранђеловић, дипл. пол.

Преузмите комплетан:

Извештај о раду Фокус група БОР за одлучивање о животној средини.

Фокус групно истраживање је једна од новијих техника у истраживању ставова која се заснива на дијалогу учесника и реализује према посебним принципима ове врсте истраживања.
Циљ дијалога/разговора је прикупљање података учесника о мишљењима, осећањима, ставовима, искуствима, идејама и реакцијама о животној средини и искуству у решавању проблема животне средине, посебно кроз учешће јавности.


Predlozi Društva mladih istraživača Bor za unapređenje teksta izveštaja o klimatskim promenama

Najznačajniji predlozi se odnose na dopunu mera za ublažavanje klimatskih promena i njihovih efekata. Predložene su dopune sledećim merama:

  1. Unapređenje energetske efikasnosti seoskih domaćinstava stimulisanjem korišćenja žetvenih ostataka za grejanje kuća i poljoprivrednih objekata. Svedoci smo velikih poljskih požara koji su praćeni velikim emisijama ugljenihovih oksida, nanošenja šteta zemljištu, koji često prozrokuju i smrtne slučajeve. Svi ti žetveni ostaci mogu se upotrebiti za grejanje seoskih kuća i objekata (staklenika, plastenika, farmi …). Da bi se to ostvarilo potrebno je edukovati seoska domaćinstva, finansijski stimulisati sakupljanje, skladiranje i nabavku opremu i ložišta za njihovo korišćenje. Ovim merama bi se smanjila nekontrilisana emisija GHG, smanjili troškovi grejanja, povećala njihova ekonomičnost, doprinelo ostanku mladih na selu, smanjilo krčenje šuma, poboljšao kvalitet života na selu. Istovremeno bi se podstakla mala preduzeća i zanatske radionice za proizvodnju potrebnih uređaja i opreme za specifične radove na ovom polju.

  2. Predložene su mere za institucionalno jačanje lokalnih zajednica za implementaciju mera ublažavanja klimatskih promena. Brojne mere se moraju realizovati u lokalnim zajednicama koja nisu organizaciono, institucionalno i kadrovski spremne da ih realizuju. Najčešće u svojim prostornim, urbanističkim, razvojnim planovima i ne pominju klimatske promene. Potrebno ih je osposbiti da planiraju, donose i realizuju mere ublažavanja klimatskih promena. Potrebno je osmisliti edukativne, organizacione i drge mere kao i finasijski stimulisati njihovu primenu u upravama lokalnih zajednica i lokalnim javnim preduzećima.


  3. Posebna mera za ublažavanje klimatskih promena mora se odnosti na razvoj i jačanje saradnje donosioca odluka i organizacija civilnog društva. Organizacije civilnog društva koje se bave pitanjima promene klime su nezamenljivi subjekat u informisanju, edukaciji i mobilisanju građana za učešće u realizaciji mera ublažavanja klimatskih promena. Zadatak države je da osnaži, ohrabri, ojača i stimuliše OCD da se aktivno uključe u planirane aktivnosti. Uostalom, to je zakonska obaveza a i obaveza prema Arhuskoj konvenciji.

 


Ekološki dani Bora 2020 – Svetski dan volontera i Svetski dan zemljišta

Onlajn sastankom i prezentacijama, 5. decembra 2020. godine u okviru projekta “Bor za odlučivanje o životnoj sredini” po programu Ekoloških dana Bora 2020. obeleženi su Svetski dan volontera i Svetski dan zemljišta.

O iskustvima u Ekološkom volontarizmu mladih Bora, govorio je Nikola Stojković ispred “Alternative Bor”.

Ekološki volontarizam mladih Bora – Nikola Stojković

Ekološki volontarizam mladih

Anita Demiri, master inž. rudarstva je u svojoj prezentaciji “Naš dom” govorila o Svetskom danu zemljišta koji se ove godine obeležava pod sloganom Ovogodišnji slogan je “Keep soil alive, protect soil biodiversity”, odnosno “Očuvajte zemljište živim, zaštitite biodiverzitet”.

“Naš dom” – Anita Demiri

Prezentacija Naš dom 5. dec 2020

 


Analize o značajnim pitanjima životne sredine

DMI Bor nastavlja sa izradom analiza o značajnim pitanjima životne sredine započete ranijim projektima i u okviru ovog projekta o bolje organizovanim resursima za odlučivanje o životnoj sredine.
Planirana je izrada nekoliko analiza koje stavljamo na uvid javnosti kako bi omogućili bolje infomisanje, obrazovanje i učešće građana u odlučivanju o pojedinim značajnim ekološkim problemima.

Klimatske promene – dr Dragana Ranđelović, dipl. inž.

Kapaciteti javnosti za odlučivanje u životnoj sredini – učešće javnosti u odlučivanju o životnoj sredini grada Bora – Liljana Marković Luković, dipl ing.

Analiza ekološke svesti i informisanosti o životnoj sredini u Boru – Nataša Ranđelović, prof.

 


Fokus grupa o životnoj sredini

 

U okviru projekta “Bolje Organizovani Resursi za odlučivanje o životnoj sredini“, koji uz podršku Ministarstva za životnu sredinu Srbije realizuje Društvo mladih istraživača Bor, u četvrtak 22. oktobra 2020. organizovana je u Medija centru Bor fokus grupa sa predstavnicima Monitoring tima za zaštitu vazduha grada Bora i ekoloških udruženja građana.

Na fokus grupi se razgovaralo o realizaciji prava građana na infomisanje i učešće u odlučivanju o životnoj sredini, o prednostima i manama novih kanala informisanja kao što su društvene mreže, o tome kako motivisati građane da učestvuju u javnim raspravama, kao i o tome kakva bi trebalo da bude uloga lokalne samouprave i zainteresovanih ekoloških nevladinih organizacija.

 

Arhuska konvencija – podsetnik

Arhuska konvencija je usvojena 25. juna 1998. godine na IV Konferenciji „Životna sredina za Evropu“ u gradu Arhusu (Danska).

Narodna skupština Republike Srbije usvojila je Zakon o potvrđivanju Konvencije o dostupnosti informacija, učešću javnosti u donošenju odluka i pravu na pravnu žaštitu u pitanjima životne sredine (ratifikovana Arhuska konvencija) 12. maja 2009. godine ( „Sl. Glasnik RS – Međunarodni ugovori“, br. 38/09).

Odredbama člana 74. Ustava Republike Srbije („Sl. Glasnik RS“, br. 98/06), definisano je da svako ima pravo na zdravu životnu sredinu i na blagovremeno i potpuno obaveštavanje o njenom stanju, da je svako, a posebno Republika Srbija i autonomna pokrajina, odgovoran za zaštitu životne sredine, kao i to da je svako dužan da čuva i poboljšava životnu sredinu.

Kao međunarodni instrument zaštite životne sredine ova konvencija sadrži tri grupe pravila koja se odnose na:

Pravo građana na dostupnost informacija,
Pravo građana da učestvuju u donošenju odluka o životnoj sredini,
Prava na pravnu zaštitu slučaju kada su prethodna dva prava povređena.

U planu je organizovanje još jedne fokus grupe do kraja godine a rezultati će biti povezani sa anketom građana koja se može popuniti na sledećem linku:

https://docs.google.com/forms/d/e/1FAIpQLSfLIR3Mw0xJa9EZv_5QCYHwCdcmKYXgCmT1tQdHtH–rcN1wg/viewform?usp=sf_link

 


U Tehničkoj školi u Boru organizovana je tribina sa učenicima u okviru projekta Bor za odlučivanje o životnoj sredini, povodom Svetskog dana hrane iz programa Ekodani Bora.

Pogledajte prezentaciju: https://view.genial.ly/5f7b5dc781774d0d5d0cac14/presentation-svetski-dan-hrane 


Округли сто “Капацитети јавности за одлучивање о животној средини” одражан је 26. септембра 2020. године

Округли сто “Капацитети јавности за одлучивање о животној средини” одражан је у оквиру пројекта “Б – О – Р за одлучивање о животној средини”, који је финансијски подржало Министарство заштите животне средине Србије, а чији је носилац Друштво младих истраживача Бор са партнерима Фондацијом “Др Берислав Ристић Берко”, удружењем Алтернатива и удружењем Група 55.

Округли сто је одржан у Мотелу Злотске пећине, 26.септембра 2020. год.

Присутно је било 27 учесника из 16 институција, јавних предузећа и невладиних организација, приказане су четири презентације:

На основу презентација и расправе ЗАКЉУЧЕНО ЈЕ:

 Не постоје довољни капацитети на националном и локалном нивоу за укључивање јавности у доношењу одлука,

  1. Потребно је јачање капацитета локалне заједнице: органа власти и градске управе, јавних предузећа и установа, научних, образовних и стручних институције, ОЦД, медија, грађана.
  2. Сачинити и релизовати програме едукације о правима и обавезама институција, организација и грађана и могућностима и поступцима укључивања у доношењу одлука,
  3. Потребно је институционално јачање на свим нивоима: нормативно (доношење нових и усаглашавање са европским стандардима постојећа нормативна акта), организационо, кадровски, материјално.
  4. Побољшати информисање јавности путем медија и друштвених мрежа у чему већу улогу треба да преузму ОЦД,
  5. Организације цивилног друштва (ОЦД) треба да повећају ниво заједничке сарадње стварањем мрежа или коалиција приликом укључивања у процесе доношења одлука значајних за животну средину.
  6. Еколошке оргснизације треба да успоставе бољу сарадњу са струковним организацијама (Српско хемијско друштво, Српско лекарско друштво, Инжењерска комора идр.).
  7. Предлажемо да се на националном нивоу хитно донесу закони (нпр. Закон о надокнади штете нанете животној средини), подзаконска акта предвиђена постојећим законима, планови санације контаминираних подручја од значаја за Републику и ојачају инспекцијске службе у окрузима.

Након завршеног рада по планираним темама, организован је краћи обилазак Лазаревог кањона.

Овим програмом су обележени Светски дан планина и Светски дан туризма, у оквиру програма Еколошки дани Бора.

  Генерална оцена је да су презентација биле одличне, да је требало бити више времена за дискусије, да убудуће треба позвати већи број доносиоца одлука, више разговарати о активностима ОЦД и притисцима на доносиоце одлука. Оцењено је да су теме биле актуелне, учесници заинтерсовани и добро је да су се на истом месту окупили, по први пут, представници бројних ОЦД у Бору и да је потребно ојачати међусобну сарадњу.


Molimo vas da popunite ovu anketu i iznesete svoje mišljenje i predloge kako bi pomogli unapređenju učešća građana i organizacija civilnog društva u odlučivanju, kao i unapređenju metodologije pripreme, usvajanja i realizacije ključnih dokumenata javne politike zaštite životne sredine u našoj lokalnoj zajednici i šire. 

Anketu možete popunjavati klikom na link:

https://docs.google.com/forms/d/e/1FAIpQLSfLIR3Mw0xJa9EZv_5QCYHwCdcmKYXgCmT1tQdHtH–rcN1wg/viewform?usp=sf_link

Ili neposredno ovde na sajtu.


Redovnim praćenjem i reagovanjem na aktuelne rasprave podneti su predlozi i primedbe na zahteve i dokumente:

Primedbe i predlozi na Zahtev za određivanje obima i sadržaja studije o proceni uticaja na životnu sredinu projekta otkopavanja i pripreme krečnog kamena u ležištu Zagrađe-5.
(pdf dokument)

 

Predlozi za unapređenje teksta Nacrta Odluke o izradi Plana detaljne regulacije za izgradnju visokonaponskih vodova za uvođenje u objekat priključno razvodnog postrojenja Crni Vrh1.
(pdf dokument)

 

Predlozi i primedbe na Plan upravljanja spomenikom prirode Lazarev kanjon za period 2021-2030 godine.
(pdf dokument)

 

Pratite naše predloge i primedbe na stranici na kojoj objavljujemo sve naše dokumente iz javnih rasprava.


Liflet i poster projekta:

F1

 

Plakat i poster projekta BOR za odlučivanje o životnoj sredini MSZ

 


 

 

Подршка пројектима цивилног друштва
у области заштите животне средине у 2020. години

Назив пројекта: Боље Организовани Ресурси за одлучивање о животној средини.

 

ОСНОВНИ ПОДАЦИ О ПРОЈЕКТУ

Опис пројекта

Друштво младих истраживача Бор са својим партнерима жели да допринесе сагледавању, дефинисању и уношењу нових приоритета и стандарда еколошке политике у локална еколошка документа града Бора чије ревидирање треба да отпочне како би се брже решавали наслеђени проблеми загађења животне средине у условима присуства велике светске рударске компаније ЗиЈин, као и да допринесе јавним расправама о документима еколошке политике на националном нивоу у процесу европских интеграција. До ових приоритете треба доћи из анкета и трибина са грађанима, из анализа стања животне средине и постојећих докумената, нових измена и допуна националних докумената, а заговарање за реализацију ових приоритета би било вршено преко учешћа у изради и реализацији ревидираних докумената, преко проширене мреже еколошких ОЦД и других институција, што захтева о њихово оспособљавање преко обуке, израде заједничке платформе, кроз појачано информисање преко друштвених мрежа и интернет сајта.

 

 Општи циљ пројекта

Јачање и подизање капацитета ОЦД ради демократизације одлучивања у области заштите животне средине.

Специфични циљеви пројекта    

1. Повећати информисаност јавности о кључним проблемима и начинима укључивања јавности у одлучивање о животној средини.

2. Допринети унапређењу локалних и националних еколошких политика кроз веће укључивање цивилног друштва и грађана у процес доношења одлука.

Корисници пројекта

Органи државне управе, посебно одговарајући сектори и одељења Министарства за заштиту животне средине, Министарства рударства и енергетике и др.

Локална самоуправа, посебно Канцеларија за заштиту животне средине Бора, јавна предузећа и установе, привредне организације – мин 10 субјеката Еколошке организације цивилног друштва из Бора, мин. 10.

Шира јавност и грађани преко трибина и јавних расправа – 500 учесника , медија и руштвених мрежа.

 

Главне активности пројекта:

Медијска кампања 

Спровести медијску кампању у оквиру које ће кроз реконстриусан и ажуриран интернет сајт ДМИ Бор, са посебним страницама о активности пројекта и о проблематици заштити животне средине, кроз редовно ажуриране странице на друштвеним мрежама, комуникацију са медијима и дистрибуцију промо материјала бити информисани грађани и шира јавност о еколошкој политици Бора и на националном нивоу. Кампања се одвија током целог периода трајања пројекта.

Израда анализа о кључним питањима животне средине      

Израда више анализа важећих локалних докумената еколошке политике и захтева нових националних прописа – стратегија и закона везано за најзначајније еколошке теме.

Обзиром да град Бор има више еколошких проблема и да је већ урађено неколико анализа за главне проблеме, нове анализе у оквиру овог пројекта ће обухватити посебно проблематику спровођења Архуске конвенције у сегменту јавне свести и учешћа грађана у одлучивању, климатске промене, зелену економију – посебно зелено рударство.

Анализама обухватити досадашњу Стратегију локалног одрживог развоја, Локални еколошки акциони план, Локални план управљања отпадом и друга локална документа, као и одговарајућа национална документа.

Анализе израдити у периоду август-септембар а затим презентирати органима локалне самоуправе, цивилном сектору и грађанима ради коришћења у процесу одлучивања о питањима животне средине.

Анкета грађана     

Реализација анкете мин 200 грађана о стању и приоритетима заштите животне средине, са извештајем о резултатима. Анкету реализовати комбиновано: путем интернета и путем попуњавања папирног обрасца, посебно за грађане са села и оне који не користе интернет. Резултате упоредити са ранијим анкетама које су реализоване у претходним пројетима и процесу припреме локалних еколошких акционих планова. Резултате презентирати јавности.

Анкета ће се реализовати у периоду август-септембар.

Програм Еколошки дани Бора   

Организовање 1 округлог стола и 3 трибине у оквиру програма Еколошки дани Бора од којих 2 за грађане и 1 за ученике и студенте.

Програм Еколошки дани Бора се спроводи скоро две деценије и он сада сада садржи и преко 30 еколошких тема везано за значајне еколошке датуме.

У оквиру овог пројекта реализовање округлог стола у септембру поводом светског дана чистих планина и туризма са 30 учесника у оквиру Еколошких дана Бора 2020 на Лазаревој пећини а на тему “Капацитети јавности за одлучивање о животној средини”, трибине грађане и ученика поводом Светског дана хране и климатских акција у октобру и поводом Светског дана еколошких покрета у новембру. У оквиру трибина упознати грађане са резултатима анкете о њиховим ставовима и анализама постојећих локалних и националних докуманата еколошке политике, као и са ставовима ОЦД о јавним расправама.

Фокус групе за чланове еколошких ОЦД         

Организовање 2 фокус групе за чланове еколошких ОЦД са око 40 учесника о њиховим искуствима и ставовима у вези учешћа у јавним расправама о документима јавних политика и проценама утицаја. Фокус групе организговати у септембру и октобру. Резултате фокус група користити за унапређење учешћа ОЦД у процесу доношења одлука.

Учешће у јавним расправама      

Организовање и учествовање у јавним расправама у процесу доношења докумената јавне политике,као и у јавним расправама о проценама утицаја. Очекује се већи број расправа у току јесењих месеци према плану Владе РС и града Бора.

Очекивани резултати пројекта и индикатори

ДМИ и еколошке ОЦД унапредиле своје капацитете за учешће у доношењу еколошких одлука кроз израду анализе важећих локалних докумената еколошке политике и захтева националних прописа, утврђивање ставова грађана кроз анкету и сагледавање искустава у јавним расправама и другим облицима учешћа грађана у одлучивању о заштити животне средине – израђено 5 анализа, организоване 2 фокус групе -број учесника, 200 анкетираних грађана

 

Повећана информисаност јавности о еколошким темама кроз медијску кампању и јавне трибине – отворене нове странице сајта – број посетилаца, отворене странице на друштвеним мрежама – број посетилаца и коментара, објављени прилози у медијима – број гостовања, прилога, посетиоца интернет портала, организован 1 округли сто и 3 трибине – број учесника трибина око 500, одштампан и подељен промо материјал – 500 флајера, 50 постера.

 

Повећана демократичност у доношењу одлука о животној средини у локалној самоуправи као и на националном нивоу – број расправа у којима су учествовале ОЦД – мин 3, број предлога за допуне докумената еколош ке политике, број прихваћених предлога, број учесника у расправама око 300.

 

Активности пројекта ће бити настављене као део редовних активности Друштва младих истраживача и конзорцијума еколошких ОЦД Бора, кроз учешће у изради и реализацији докумената еколошке политике, јавне расправе о студијама стратешке процене и процене утицаја, пре свега за просторне планове и објекте рударства и металургије у Бору

Време трајања пројектних активности: од 1. августа 2020. до 31. децембра 2020.

Партнери на пројекту:

Фондација Др Берислав Ристић Берко

Удружење грађана ГРУПА 55

Удружење Алтернатива Бор