Projektne aktivnosti
Publikacije i materijali
Galerija slika
Sažeti opis projekta
Projekat je finasiran of strane Savezne Republike Nemačke, Federalnog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ) i implementiran od strane Deutsche Gesellschaft fuer Technische Zusammenarbeit (GTZ) i Regionalnog ekološkog centra za centralnu i istočnu Evropu (REC). Mišljenja iznesena kroz ovaj projekat ne predstavljaju politiku ili mišljenje BMZ/GTZ/REC. Donatri ne preuzimaju odgovornost za dela onih kojima su sredstva dodeljena.
Ekološki problem obrađen projektom
Zagađenje prouzrokovano rudničkim vodama nastaje kada rudničke stene koje u sebi sadrže sulfidne minerale, izložene uticaju vazduha reaguju sa kiseonikom i proizvode sumpornu kiselinu, koja, opet, izaziva isceđivanje teških metala iz stene. Nastala kiselina i rastvoreni teški metali bivaju nošeni padavinama i površinskim oticanjima sa lokaliteta rudnika u obližnje potoke, reke, jezera i izvorišta podzemne vode.
Rudničke vode zagađene teškim metalima ugrožavaju vodno područje i ljude koji žive nizvodno. Ključni problemi koji proizilaze iz ove vrste zagađenja a direktno se odnose na kvalitet življenja/zdravlje i sigurnost su:
- direktni rizici po zdravlje povezani sa prisustvom eko-toksičnih metala u vodama;
- direktni rizici po zdravlje koji su rezultat neizvršene rehabilitacije rudničkih lokaliteta (uključujući rekultivaciju terena i jalovišta, zbrinjavanje rudničkih voda, itd.), a vezani su sa udisanjem i gutanjem prašine nošene vetrom sa rudničkog lokaliteta koja u sebi sadrži kadmijum, olovo, živu, srebro, itd.;
- estetsko zagađenje vodotoka povezano sa promenom boje vode kao rezultat unošenja hidroksidnih soli gvožđa, aluminijuma ili arsena i, vezano sa tim, prestanak razvoja ribolova;
- direktni rizici po zdravlje prouzrokovani nesrećama velikih razmera kao posledica trenutnog ispuštanja velikih količina otpadnih rudničkih voda.
U prošlosti je problem rudničkih voda u balkanskim zemljama bio poznat samo kao problem otpadne vode koja nastaje u procesu prerade rude i otpadne vode koja se proceđuje ispod jalovišta. Ekološka dimenzija kiselih rudničkih voda je zanemarena, dok efekti takve vode na ekosistem uopšte nisu uzimani u obzir.
Balkanski region je veoma bogat mineralnim sirovinama i ima dosta rudnika. Prepoznato je i nekoliko žarišnih tačaka koje predstavljaju potencijalnu opasnost po životnu okolinu i zdravlje lokalnog stanovništva. Od posebnog značaja su napušteni rudnici, gde stalno oslobađanje kiselih voda koje negativno utiču na okolinu može trajati decenijama ili čak stolećima nakon prestanka industrijske aktivnosti. Pored toga, godine lošeg upravljanja i nedostatak ekološke svesti su ostavili dosta lošu sliku.
 |
|
Stoka na ispaši pokraj jezera formiranog od procedne vode iz jalovišta u Boru
|
Tehnološki procesi eksploatacije i prerade rude bakra u rudniku bakra Bor u Srbiji praćeni su izdvajanjem otpadnih voda. One se mogu svrstati u dve grupe: bakronosne otpadne vode iz rudarskog dela u količini od 400 do 500 m3/sat i otpadne vode metalurško-hemijskih procesa iz fabrika sumporne kiseline i elektrolize bakra. Otpadni materijal rudarenja je, pored ostalog, flotaciona jalovina. Sa starog flotacijskog jalovišta gotovo 40 godina flotacijska jalovina nekontrolisano otiče u Borsku reku. Posledica toga je zasipanje najplodnijeg poljoprivrednog zemljišta u priobalju Borske reke i Velikog Timoka u Srbiji i Bugarskoj. Procene govore da je na ovaj način trajno uništeno gotovo 4000 ha poljoprivrednog zemljišta. Nanosi piritne jalovine se vremenom raspadaju i predstavljaju još jedan izvor zagađnja ovih reka.
 |
|
Poljoprivredan proizvodnja pokraj jalovišta u Probištipu
|
U rudniku cinka i olova Zletovo iz Probištipa, Makedonija, 30 l/min kisele vode koja se koristi za taloženje prašine u rudniku zagađuje malu obližnju rijeku koja protiče pored privatnih bunara za vodosnabdevanje. Oko 1 milion kubnih metara godišnje otpadne vode zagađene teškim metalima se prepumpava iz postrojenja za koncentrisanje u reku Koritnicu i Kiselicu bez tretmana ili neutralizacije. Procedna voda iz jalovišta otiče direktno u reku Kiselicu, Zletovsku reku, Bregalnicu i Vardar i na kraju završava u Egejskom moru.
 |
|
Naselje i poljoprivredna proizvodnja pokraj odlagališta jalovine u Varešu
|
U rudniku gvožđa u Varešu, kisele rudničke vode dolaze u kontakt sa stenama koje sadrže sulfidne minerale i teške metale koji se proceđuju u podzemne i površinske vode i uzrokuju kontaminaciju zemljišta u području Vareša i šire. Geohemijska istraživanja u području Vareša su ukazala na visoku koncentraciju teških metala u površinskim i podzemnim vodama. Nedavno sprovedene analize zemljišta pokazuju blago povećane vrednosti gvožđa, olova, bakra i cinka u regionu Vareša i Olova. Visoke koncentracije teških metala nađene u gornjim slojevima zemljišta se absorbuju u koren biljki koje se koriste u pripremi hrane.
Problem zagađenja rudničkim vodama nije samo regionalni već ima i prekogranični karakter, jer neke od procednih voda zagađuju prekogranične rijeke. To je slučaj sa, na primjer, rudnikom bakra Bor u Srbiji koji je lociran na granici sa Bugarskom i zagađuje prekograničnu reku Timok koja ima istoriju hroničnog i akutnog zagađenja iz ovog rudnika.
Nažalost, donosioci odluka i šira javnost nedovoljno poznaju problem i nisu upoznati sa ekološkim rizicima povezanim sa rudarskim aktivnostima. S toga, ovaj projekat će biti usmeren ka podizanju svesti lokalne zajednice, vladinih organizacija, sektora rudarstva i nevladinih organizacija o pitanjima degradacije životne sredine kao posledice zagađivanja rudničkim vodama u BiH, Srbiji i Crnoj Gori i Makedoniji.
Pozadina projekta
Ideja za ovaj projekat se rodila kroz rad i aktivnosti koje su članovi COOR-a, u isto vreme zaposleni u Institutu za hidrotehniku, imali na projektu Evropske komisije Ekološko regulisanje rudničkih voda u Evropskoj uniji – ERMITE. Na ovom evropskom projektu radi osam istraživačkih institucija iz Evrope. Cilj projekta je da izradi integralne smernice za razvijanje evropske legislative i prakse u vezi sa upravljanjem vodama u sektoru rudarstva. Ove smernice trebalo bi da budu u skladu sa pristupom rečnog bazena difinisanog u Osnovnoj direktivi o vodama i principima održivosti datim u Amsterdamskom sporazumu. Ovaj cilj će biti ostvaren interaktivnim adresiranjem više aspekata problema na dva različita nivoa:
- Integracijom različitih regionalnih i nacionalnih uslova u zemljama članicama EU i zemljama istočne Evrope koje su deo procesa pridruživanja.
- Integracijom disciplina: ekološke tehnologije i upravljanja rudničkim vodama, institucionalnih struktura i evropskog zakona i politike.
Partneri na projektu
Radni tim se sastoji od 4 člana. U timu su:
- Centar za okolišno održivi razvoj – Sarajevo, Bosna i Hercegovina
- Ekološko udruženje Zletovica – Probištip, Makedonija
- Ekološki klub Udruženja Mladih istraživača – Bor, Srbija i Crna Gora
- Jugoslovensko udruženje za vodno pravo – Novi Sad, Srbija i Crna Gora
Ciljevi projekta
Glavni cilj ovog projekta je da pruži informacije o rudničkim vodama i upozna zainteresovane strane (relevantne donosioce odluka, akademsku javnost i predstavnike lokalne zajednice) sa problemom zagađenja koje nastaje iz aktivnih i napuštenih rudnika i daidentifikuje prioritetna područja za akciju, sa ciljem poboljšanja stanja životne sredine u regionu. Svrha projekta je da uključi lokalnu zajednicu u proces donošenja odluka koje se odnose na zagađenje okoline rudničkim vodama kroz aktivnosti na organizaciji javnih debata i sprovođenju javne ankete.
Aktivnosti koje će biti sprovedene u BiH, Srbiji i Crnoj Gori i Makedoniji će poslužiti kao polazna osnova za buduće aktivnosti na uključivanju javnosti u korist smanjenja zagađenja i njegove kontrole iz aktivnih i napuštenih rudnika i omogućiće prenošenje stečenog znanja i elemenata koji se mogu iskoristiti i u drugim zajednicama širom regiona koje imaju isti ili sličan problem.
Ovaj projekat će u određenim aspektima pomoći i u izgradnji civilnog društva u zemljama uključenim u projekat, kroz uvođenje šire javnosti u proces donošenja odluka i njihovo učešće u aktivnostima na pripremi Regionalnog akcionog plana. Uključivanjem donatorskih organizacija planirano je upoznavanje i međunarodne zajednice sa ekološkim izazovima sa kojima se ove zemlje suočavaju. Jedan od ciljeva ovog projekta je i širenje informacija o ekološkim problemima vezanim za zagađenje rudničkih voda i njihovom uticaju na proces rekonstrukcije na Balkanu kroz sve aktivnosti na izradi brošure koja će obraditi problem rudničkih voda u tri zemlje, letaka o projektu, ispitivanju javnog mnenja, organizaciji javne debate, objavljivanje informacija na web stranici itd.). Na projektu će zajedno raditi tri NVO-a koja će međusobno izmenjivati iskustva u radu sa ciljem što efikasnije realizacije predviđenih aktivnosti. Problem rudničkih voda će biti obrađen koristeći multidisciplinarni pristup i pokrivajući sve aspekte problema, uključujući tehnički, pravni, finansijski i uključivanjem javnosti u proces donošenja odluka.
Projektne aktivnosti
- Prezentacija projekta
- Jačanje svijesti o problemima rudničkih voda (izrada brošure “Rudničke vode i životna sredina”, priprema novinskih članaka i stručnog rada, poseta rudniku)
- Učešće lokalne zajednice (ispitivanje javnog mnenja, javna rasprava)
- Izrada Regionalnog akcionog plana
- Prezentacija i usvajanje Regionalnog akcionog plana
Očekivani rezultati
- Pružene informacije o projektu i okolišnim problemima vezanim za rudničke vode široj javnosti
- Kompletiran program širenja svijesti
- Ostvareno učešće lokalne zajednice u donošenju odluka i pripremi Regionalnog akcionog plana za kontrolu zagađenja rudničkim vodama
- Izrađen Regionalni akcioni plan uz identificiranje prioritetnih projektnih oblasti koji će pomoći da se poboljša stanje okoliša u regionu.
- Prezentiran Regionalni akcioni plan ključnim zainteresiranim stranama i donatorskim organizacijama.
- Međunarodna zajednica upoznata sa okolišnim problemima sa kojima se suočava ovaj region.
Trajanje projekta
9 mjeseci
Ukupni budžet projekta (€)
20,000 €
