Još 80tih godina Dvadesetog veka čovečanstvo je postalo svesno da prevelik porast brojnosti svetskog stanovništva, ljudska potreba za prostorom i prirodnim resursima, preterano iskorišćavanje i zagađivanje prirode dovode do toga da ponestaje i prostora i prirodnih resursa za zadovoljavanje ljudskih potreba.
Zagađenje i klimatske promene, nedostatak čiste pijaće vode, zdravog zemljišta, čistog vazduha negativno, a u poslednje vreme čak katastrofalno, utiču i na ljudsko zdravlje.
Iz razmišljanja kako da se ovi problemi prevaziđu proistekao je KONCEPT ODRŽIVOG RAZVOJA koji podrazumeva takav razvoj čovečanstva koji zadovoljava potrebe sadašnjice ne dovodeći u pitanje sposobnost budućih generacija da zadovolje vlastite potrebe.
Generalna skupština Ujedinjenih Nacija je u Njujorku 2015. godine usvojila Agendu održivog razvoja od 2015. do 2030. godine nazvana Agenda 2030.
Ovaj dokument sadrži 17 ciljeva održivog razvoja koji pre svega treba da doprinesu smanjenju siromaštva, nejednakosti i nepravde, da utiču na uzroke i minimalizuju posledice klimatskih promena.
Agenda 2030 je svojevrstan vodič za život u skladu sa prirodom i potrebama budućih generacija.
Srbija se obavezala da svoje politike uskladi sa ciljevima održivog razvoja, tako što ih treba uneti u nacionalni i lokalne programe razvoja.
