Osnovno ljudsko pravo – pravo na zdravu životnu sredinu
Poštovanje svih ljudskih prava čvrsto je povezano sa zaštitom životne sredine. Ovo pre svega važi za ljuska prava na život i zdravlje, kao i za sva druga ljudska prava na socijalnom, ekonomskom, kulturnom i političkom planu. Sva ljudska prava mogu biti u punoj meri zaštićena jedino u zdravoj životnoj sredini. Ljudska prava mogu biti zaštićena samo u ekološki zdravoj životnoj sredini.
Kako se došlo do prava na zdravu životnu sredinu?
Konferencija Ujedinjenih nacija o životnoj sredini koja je održana u Stokholmu 1972. godine podstakla je dinamičan razvoj međunarodnog ekološkog prava. Osnovni principi Stokholmske konferencije dalje su razrađivani nizom međunarodnih ugovora i usvajanjem deklarativnih akata na globalnom, regionalnom, subregionalnom i bilateralnom nivou.
Posle 20 godina, 1992. na Konferenciji Ujedinjenih nacija o životnoj sredini i razvoju u Rio de Žaneiru prihvaćen je koncept održivog razvoja. Održivi razvoj se može definisati kao razvoj koji svim stanovnicima neke zajednice pruža osnovne ekološke, društvene i ekonomske usluge, bez ugrožavanja prirodnih, izgrađenih i društvenih sistema. U Rio deklaraciji definisan je princip da se “Pitanja zaštite životne sredine najbolje mogu rešavati uz učešće svih građana kojih se ona tiču. Države treba da olakšaju i ohrabre javnu svest i učešće, omogućujući da ekološka informacija bude široko dostupna”. Ovaj princip detaljno je razrađen u Arhuskoj konvenciji.
Šta je Arhuska konvencija?
Arhuska konvencija je popularan naziv za Konvenciju o pristupu informacijama, učešću javnosti u donošenju odluka i pristupu pravosuđu u oblastima koje se odnose na životnu sredinu. Usvojena je 25. juna 1998.godine na četvrtoj konferenciji “Životna sredina za Evropu” u danskom gradu Arhusu. Stupila je na snagu 30. oktobra 2001. godine kada je isteklo 90 dana od deponovanja ratifikovanih instrumenata 16 država.
Arhuska konvencija je novi međunardodni u oblasti životne sredine u kojoj se prava vezana za oblast zaštite životne sredine podižu na nivo ostalih ljudskih prava. Cilj ove konvencije je da se doprinese zaštiti prava svakog pojedinca sadašnjih i budućih generacija da žive u životnoj sredini adekvatnoj za njeno zdravlje i blagostanje.
Šta sadrži Arhuska konvencija?
Konvencija je instrument zaštite životne sredine. Konvencija sadrži:
- pristup informacijama
- pravo javnosti da učestvuje u donošenju odluka o životnoj sredini,
- pristup pravosuđu u slučaju kada su predhodna dva prava povređena.
1. Pristup informacijama
Prema ovoj konvenciji informacija o životnoj sredini označava sve informacije date u pisanom, vizuelnom, zvučnom, elektronskom ili bilo kom drugom materijalnom obliku o:
stanju elemenata životne sredine,
činiocima (supstance, energija, buka, radijacija), aktivnostima, merama i analizama ekonomske isplativosti,
stanju zdravlja i bezbednosti ljudi.
Pravo na informisanje ima “javnost” tj. svi građani, odnosno sva fizička i pravna lica i njihova udruženja, organizacije i grupe. Određena prava u vezi sa pravom na informisanje i učešće javnosti u donošenju odluka ima “zainteresovana javnost” što označava javnost koja je ugrožena ili će verovatno biti ugrožena ili ima interes u donošenju odluka koje se tiču životne sredine.
Ekološke nevladine organizacije uvek se smatraju zainteresovanom javnošću što znači da uvek imaju pravo da traže informacije koje se tiču životne sredine.
2. Učešće javnosti u donošenju odluka
Konvencija reguliše učešće javnosti u donošenju odluka za tri oblasti:
odluke o posebnim aktivnostima koje se odnose na objekte i radove za koje je obavezna procena uticaja na životnu sredinu,
odluke o izradi planova, programa i politike u domenu životne sredine,
odluke o učešću u pripremi izvršnih propisa i/ili opšte primenljivih zakonskih normativnih instrumenata.
U procesu donošenja odluka javne vlasti treba zainteresovanoj javnosti da obezbede: mogućnost da pregleda (preispita) sve informacije koje su bitne za donošenje odluka, razumne vremenske rokove za različite faze učešća, uključenje u ranoj fazi rasprave kada su sve opcije još otvorene i da se uzme u obzir mišljenje javnosti.
Status Arhuske konvencije u Jugoslaviji
U Jugoslaviji je u toku postupak za ratifikaciju konvencije i usaglašavanje domaćeg zakonodavstva sa odredbama konvencije.
Predlogom Zakona o sistemu zaštite životne sredine Republike Srbije regulisana je obaveza informisanja javnosti. Nadležni organi su dužni da informacije relevantne za zaštitu životne sredine dostave zainteresovanom licu, po pravilu o njegovom trošku, u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva, a najkasnije u roku od 60 dana. Zahtev za ekološkom informacijom može biti odbijen u slučaju informacija koje bi mogle da ugroze poverljivost rada državnih organa i u nekim drugim slučajevima.
Program aktivnosti Društva mladih istraživača Bor za primenu odredbi Arhuske konvencije
Borska sredina prepoznatljiva je u nacionalnim i širim okvirima kao ekološka “crna tačka”. Rešavanje dugo gomilanih ekoloških problema u Boru nije moguće bez aktivnog učešća javnosti i razvijene ekološke svesti, što zahteva i odgovarajuće napore na informisanju i edukaciji građana. Arhuska konvencija pruža osnove na kojima je moguće obezbediti ove preduslove za brže i adekvatnije rešavanje ekološđkih problema Bora. LEAP procesi pokrenuti u Boru, uz podršku lokalne vlasti, državnih organa i stranih donatorskih organizacija, podrazumevaju i širok krug aktivnosti na planu informisanja, edukacije, podizanja ekološke svesti i učešća građana u odlučivanju.
Društvo mladih istraživača Bor, koje najveći deo svojih aktivnosti realizuje na području zaštite životne sredine, objedinilo je više različitih informativnih, edukativnih i tzv. učesničkih aktivnosti u poseban Program primene odredbi Arhuske konvencije. Ovaj program, čiji su delovi otpočeli početkom 2003. realizovaće se u punoj meri u drugoj polovini 2003. odnosno u periodu od 1.7. do 31.12. 2003. Sredstva za realizaciju ovog Programa očekuju se od Ministarstva za prirodna bogatstva i zaštitu životne sredine, SO Bor, stranih donatora i drugih zainteresovanih.
1. Ciljevi aktivnosti na primeni odredbi Arhuske konvencije
• Informisati javnost o osnovnim odredbama Arhuske konvencije,
• Edukovati predstavnike biznis sektora, lokalne uprave, medija, naučno stručnih institucija i javnost radi efikasnog uključivanja u proces donošenja odluka o posebnim aktivnostima, izradi planova, programa i politike u domenu životne sredine, kao i u pripremi izvršnih instrumenata,
• Uspostavljanje saradnje između lokalnih vlasti, privrede – zagađivača i zainteresovane javnosti radi implementacije odredbi Arhuske konvencije na lokalnom nivou,
• Jačanje kapaciteta lokalne zajednice za primenu Arhuske konvencije,
• Animiranje medija, naučno – stručnih i obrazovnih institucija, NVO i javnosti za uključivanje u aktivnosti primene Arhuske konvencije.
2. Značaj za lokalnu zajednicu
• Na teritoriji opštine Bor izgrađeni su objekti rudarstva, metalurgije, bazne hemije, energetike, vodoprivrede i saobraćaja koji, uglavnom, rade bez odgovarajućih dozvola. Po budućem Zakonu o sistemu zaštite životne sredine neophodna je analiza uticaja ovih objekata na životnu sredinu. Te analize. po odredbama Arhuske konvencije i Zakona, moraju biti stavljene na uvid javnosti, organizovana javna rasprava i omogućeno javnosti da stavi primedbe, mišljanja i predloge.
• U borskoj opštini u toku je izrada Strategije razvoja koja razmatra mogućnosti nastavka korišćenja neobnovljivih i intenzivnije korišćenje obnovljivih prirodnih resursa (zemljište, voda, šume, lekovito bilje i šumski plodovi isl.). Priprema se izrada Prostornog plana kojim treba da se definiše buduća namena prostora (zona rudarenja, industrijeske zone, zone urbanog razvoja, turističke zone, zaone za poljoprivrednu proizvodnju) kao i utvrđeni prostori koji su degradirani ili ugroženi stogodišnjim rudarenjem a koje treba rekultivisati i revitalizovati. U pripremi su i urbanistički planovi Bora i pojedinih sela kojim se definišu zone sanitarne zaštite oko rudarskih i industrijskih objekata, zone zaštite izvorišta vodosnabdevanja idr. Prema Arhuskoj konvenciji i pri donošenju ovih planova neophodno je uključivanje javnosti.
• Primena Arhuske konvencije u borskoj opštini imaće veliki značaj za zaštitu životne sredine i razvoj ove multietničke lokalne zajednice a iskustva koje se steknu mogu biti korišćena u bilo kojoj sredini u zemlji.
3. Značaj za nacionalnu ekološku politiku
• Primena Zakona o sistemu zaštite životne sredine, Pravilnika o procenu uticaja na životnu sredinu, Pravilnika o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja životne sredine zahtevaju uključivanje javnosti, saradnički pristup svih aktera u lokalnoj zajednici i na nacionalnom nivou i jačanje kompetentnosti za upravljanje životnom sredinom, što se sve obezbeđuje primenom odredbi Arhuske konvencije.
• Primena protokola Kijevske ministarske konferencije o životnoj sredini zahteva široko učešće javnosti, informisanje, edukaciju, učećče u odlučivanju što treba da bude omogućeno primenom odredbi Arhuske konvencije.
• Posebno odredbe Arhuske konvencije treba da omoguće primenu Konvencije o zaštiti Karpata, koja će biti doneta na Kijevskoj konferenciji.
4. Aktivnosti u okviru programa
• Izrada lifleta o osnovnim odredbama Arhuske konvencije,
• Formiranje baze podataka o objektima za koje potrebna izrada analize uticaja,
• Formiranje baze podataka o zainteresovanim stranama za primenu Arhuske konvencije,
• Izbor (nagradni konkurs za učenike osnovnih i srednjih škola) i štampanje plakata kojim se afirmiše Arhuska konvencija i animira javnost za uključivanje u njenu primenu,
• Medijska kampanja (informativne i specijalne emisije elektronskih medija, članci u lokalnim novinama),
• Izdavanje mesečnog “Biltena o Arhuskoj konvenciji” kojim se informiše javnost o Konvenciji, stanuju životne sredine u borskoj opštini, potrebama njene primene, aktivnostima i rezultatima tih aktivnosti, 6 brojeva,
• Štampanje anketnih listića, u 6 brojeva Biltena, na osnovu kojih će se dobijati povratne informacije o informisanosti javnosti i spremnosti za uključivanje u primenu Arhuske konvencije,
• Instaliranje web strane na sajtu sa informacijama o svim aktivnostima i anketnim listićima,
• Obrada anketa, formiranje baze podataka o rezultatima anketa i informisanje svih zainteresovanih o istim,
• Organizovanje seminara za predstavnike lokalne vlasti, biznis sektora i NVO-a u cilju uspostavljanja saradnje i utvrđivanja metoda i načina primene Konvencije,
• Organizovanje tribina o aktuelnim problemima životne sredine,
• Formiranje Lokalnog Ekološkog Parlamenta koji će razmatrati sva dokumenta iz članova 6, 7, i 8 Arhuske konvencije od intersa za lokalnu zajednicu.
Seminari o primeni Arhuske konvencije.
Vodič kroz praktičnu primenu Arhuske konvencije.
5. Učesnici Programa
• LEAP tim Bora,
• Ministartvo za prirodne resurse i zaštitu životne sredine-Okružni centar Bor
• SO Bor, Izvršni odbor SO, Odeljenje za urbanizam i ekologiju lokalne uprave,
• Stručne službe za zaštitu životne sredine RTB-a i javnih preduzeća,
• Tehnički fakultet Bor,
• Institut za bakar u Boru,
• Zavod za zaštitu zdravlja “Timok” – Zaječar,
• Zdravstveni centar Bor
• Mediji (radio i televizija Bor, listovi “Kolektiv” i “Borske novine”, dopisnici beogradskih medija i agencija”,
• Osnovne i srednje škole,
• Ekološki pokret “Dubašnica”,
• Nevladine organizacije koje okupljaju mlade (Odred Izviđača, Planinarsko društvo).
• Gradska ekološka informativna mreža
6. Koordinator realizacije programa:
Toplica Marjanović, predsednik Ekološkog kluba DMi Bor, koordinator za LEAP Bor
Bor, aprila 2003.
Društvo mladih istraživača Bor
Ekološki klub
Izveštaj o realizaciji projekta “Program aktivnosti na primeni Arhuske konvencije”
