Lokalni događaj, tribina o Upravljanju rudničkim otpadom i Zeleno rudarstvo održana je 14. decembra 2021. godine.
Tribina je organizovana u okviru projekta Ekosistem, a u Boru ga realizuju članice saveza Zelena lista Srbije: Društvo mladih istraživača, Udruženje građana “Village”-Pokret za razvoj Istočne Srbije i Građanska čitaonica „Evropa“.
Razgovaralo se o principima zelenog rudarstva, cirkularnoj ekonomiji i rudničkom otpadu koji svakako nosi rizike i potrebu monitoringa i blagovremenog saniranja ali i prilike i određene izazove za svaku lokalnu sredinu ali i zajednicu u celini.
O rudničkom otpadu u Boru i Majdanpeku sa potencijalom tehnogenih ležišta bakra i zlata, govorio je Prof. Dr Radoje Pantović (pogledajte/preuzmite prezentaciju), a o Principuma i praksi zelenog rudarstva kod nas i u svetu govorio je Toplica Marijanović, dip. ing. (pogledajte/preuzmite prezentaciju).
Mladen Dumitrašković, ing
informatike je prisutne upoznao sa projektima digitalnog katastra rudničkog otpada u Srbiji i ukazao na neke izazove u tom pogledu (pogledajte/preuzmite prezentaciju), a o Cirkularnoj ekonomiji i rudničkom otpadu je u zaključnom izlaganju govorio Dragan Ranđelović, dipl. pol. (pogledajte/preuzmite prezentaciju).
Kako su prisutni u raspravi ocenili, može se zaključiti da značaj razmatranja ovih tema predstavlja doprinos pokrenutoj reformi zaštite životne sredine u Srbiji u skladu sa evropskim standardima u oblasti upravljanja otpadom, afirmacije koncepta cirkularne i zelene ekonomije na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou uz veće učešće i uticaj OCD, građana i javnosti.
U okviru Društva mladih istraživača već je urađena jedna analiza o zelenom rudarstvu, koja se nalazi na sajtu DMI, na seminaru koji je DMI organizovao za članice Zelene liste pre neku godinu već je razgovarano o zelenoj ekonomiji, Instutut za rudarstvo i metalurgiju radio je na projektu katastra rudničkog otpada, a pre desetak dana pretstavljena je i studija o cirkularnoj ekonomiji u Boru.
U raspravi je takođe konstatovano da je obzirom na sve veće potrebe za metalima i mineralima ali i drugim prirodnim resursima (voda, vazduh, zemljište) za normalan i ubrzan razvoj društava i njihovih ekonomija rudarstvo sve teže i intenzivnije i da se izvodi nauštrb očuvanja nedirnute prirodne okoline ili proizvodnje hrane i očuvanja voda.
Zbog toga se postavlja ključno pitanje: u uslovima narastanja potreba za proširenjem postojećih i otvaranja novih rudnika i eksploatacije rudnih i mineralnih bogatstva, kako istovremeno obezbediti očuvanje životne sredine, ne uništavati prirodne resurse i očuvati i obogatiti lokalne društvene zajednice.
