Još 80tih godina Dvadesetog veka čovečanstvo je postalo svesno da prevelik porast brojnosti svetskog stanovništva, ljudska potreba za prostorom i prirodnim resursima, preterano iskorišćavanje i zagađivanje prirode dovode do toga da ponestaje i prostora i prirodnih resursa za zadovoljavanje ljudskih potreba.
Zagađenje i klimatske promene, nedostatak čiste pijaće vode, zdravog zemljišta, čistog vazduha negativno, a u poslednje vreme čak katastrofalno, utiču i na ljudsko zdravlje.
Iz razmišljanja kako da se ovi problemi prevaziđu proistekao je KONCEPT ODRŽIVOG RAZVOJA koji podrazumeva takav razvoj čovečanstva koji zadovoljava potrebe sadašnjice ne dovodeći u pitanje sposobnost budućih generacija da zadovolje vlastite potrebe.
Generalna skupština Ujedinjenih Nacija je u Njujorku 2015. godine usvojila Agendu održivog razvoja od 2015. do 2030. godine nazvana Agenda 2030.
Ovaj dokument sadrži 17 ciljeva održivog razvoja koji pre svega treba da doprinesu smanjenju siromaštva, nejednakosti i nepravde, da utiču na uzroke i minimalizuju posledice klimatskih promena.
Agenda 2030 je svojevrstan vodič za život u skladu sa prirodom i potrebama budućih generacija.
Srbija se obavezala da svoje politike uskladi sa ciljevima održivog razvoja, tako što ih treba uneti u nacionalni i lokalne programe razvoja.
Суспендоване ситне честице ПМ2,5 веома присутне у нашој средини услед загађења ваздуха значајно утичу на наше здравље:
Monitoring tim za praćenje rezultata monitoringa vazduha u Aglomeraciji Bor, radno telo lokalne samouprave, u čijem radu učestvuju predstavnici 6 nevladinih ekoloških organizacija 28. septembra održao je redovni sastanak na kome je
razmatrao rezultate monitoringa u avgustu, primenu Kratkoročnog akcionog plana za poboljšanje kvaliteta vazduha a osvrnuo se i na Izveštaj o stanju kvaliteta vazduha u Republici Srbiji 2020. godine Agencije za zaštitu životne sredine i Studiju o proceni uticaja projekta povećanja metalurških kapacita za proizvodnju 200.000 tona bakra sa sadašnjih 80.000t.
Održana prva informativna tribina pod nazivom Agenda 2030 i Ciljevi održivog razvoja – učešće građana u implementaciji Ciljeva održivog razvoja na lokalnom nivou
U prostoru IT centra u OŠ”Branko Radičević” u Boru 24. septembra održana je prva informativna tribina za građane o Agendi 2030 i Ciljevima održivog razvoja. Koordinator projekta, Nataša Ranđelović, predstavila je partnere, ciljeve i predstojeće projektne aktivnosti.
У најновијем броју билтена ЕКО БОР објављени су подаци о стању квалитета ваздуха у Бору у периоду јул – август 2021. године.
Прочитајте / преузмите Билтен ЕКО БОР 5.
Agencija za zaštitu životne sredine(SEPA) je objavila Godišnji izveštaj o stanju kvaliteta vazduha u Republici Srbiji 2020. godine.
U skladu sa zakonskom regulativom u Izveštaju je data zvanična ocena o rezultatima referentnog monitoringa vazduha za 2020. godinu, po kojoj je vazduh u Boru svrstan u treću kategoriju.
Izveštaj se može pogledati/preuzeti sa: http://www.sepa.gov.rs/download/izv/Vazduh_2020.pdf
Povodom Međunarodnog dana čistog vazduha Društvo mladih istraživača je organizovalo javnu tribinu o aktuelnom stanju kvaliteta vazduha i posledicama po zdravlje(7- septembar 2021.god.).
Tribini su prisustvovali zainteresovani građani, predstavnici mesnih zajednica grada i sela, organizacija civilnog društva i neformalnih udruženja.
Dr Viša Tasić je govorio o rezultatima monitoringa u periodu januar – jul 2021. godine i uporedio sa rezultatima u istom periodu predhodnih godina.
Prim. sci. dr med. Branislava Matić Savićević je govorila o uticaju PM10 i PM2,5 na zdravlje ljudi ukazujući da posledice po zdravlje ljudi zavise i od dužine izlaganja zagađenom vazduhu.
Jovan Janjić je ispred Doma omladine u Boru ukazao na stavove mladih o aerozagadjenju koje su mladi iznosili odgovarajući na pitanja u okviru Fokus grupe.
Toplica Marjanović je govorio o merama koje su predviđene Kratkoročnim akcionim planom za poboljšanje kvaliteta vazduha, rokovima za njihovu realizaciju i potrebnim sredstvima.
Sa tribine je pokrenuta inicijativa da Skupština grada na prvoj sednici obavi rebalans budžeta kako bi se obezbedila sredstva za realizaciju Kratkoročnog akcionog plana i apelovano je da se ubrza izrada Plana kvaliteta vazuha uz uključivanje javnosti u ceo proces donošenja u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom i dokumentima lokalne javne politike.
Detaljnije pogledajte i preuzmite prezentacije sa podacima sa naših stranica projekata:
Aktivnosti na projektu: Zajedno za Bor bez dima
Popunite anketu: https://forms.gle/7hrHaGK3whb4axBp6
Анкета има за циљ:
да се сазнају ставови грађана као заинтересованих субјеката за решавање проблема заштите квалитата ваздуха и да би допринели унапређењу квалитета ваздуха у Бору уз учешће грађана и организација цивилног друштва у одлучивању у сарадњи са органима локалне самоуправе.
Aktivnosti na projektu: Zajedno do čistog vazduha
Popunite anketu:https://forms.gle/cMqUKEwPDwJjZk4AA
Циљ анкете је да ваше оцене и ставове уградимо у локална документа јавне политике (план квалитета ваздуха, план локалног развоја, еколошки акциони план, просторни и урбанистички планови) поспешимо примену Краткорочног акционог плана заштите ваздуха и допринесемо раду Тима за квалитет ваздуха.
Ваше оцене и ставове упоредићемо са ставовима из ранијих анкета које смо реализовали у Бору, као и са ставовима грађана из анкета које су реализоване на нивоу Србије, како би допринели унапређењу квалитета ваздуха у Бору уз учешће грађана и организација цивилног друштва у одлучивању у сарадњи са органима локалне самоуправе.
Aktivnosti na projektu: Bolje je OdRživo
Popunite anketu: https://forms.gle/nDVfVZzhf2qnUDyW8
Cilj ankete je da se saznaju stavovi građana o primeni koncepta održivog razvoja u lokalnoj sredini i opredeljenost građana za implementaciju ciljeva održivog razvoja u dokumenta javne politike Grada Bor.
Koncept održivog razvoja nastao je kao posledica poremećene ravnoteže između raspoložive količine prirodnih resursa i potrebe čovečanstva za njima. On podrazumeva zadovoljavanje potreba i sadašnjih i budućih generacija uz smanjenje potrošnje prirodnih resursa i smanjenje negativnog uticaja na životnu sredinu, a sadrži i socijalnu (ravnopravnost za sve) i ekonomsku komponentu (smanjenje siromaštva).
Molimo Vas da popunite ovu anketu kako biste doprineli unapređenju održivog razvoja naše lokalne sredine uz učešće građana i organizacija civilnog društva u odlučivanju u saradnji sa lokalnom samoupravom.
Monitoring tim za kvalitet vazduha čine predstavnici Gradske uprave, Instituta rudarstva i metalurgije, Zavoda za javno zdravlje “Timok” Zaječar, Zdravstvenog centra Bor, kompanije “SerbiaZiJincooperBor” i nevladinih organizacija: Društvo mladih istraživača, Alternativa, EkoIst, Građanska čitaonica “Evropa” i Grupa 55.
Svakog meseca tim anlizira rezultate monitoringa vazduha i prati realizaciju Kratkoročnog akcionog plana za poboljšanje kvaliteta vazduha.
Redovni mesečni sastanak održan je 20. avgusta.
Sastanak monitoring tima za vazduh, 20. avgusta 2021. god.
Stručni saradnici Društva mladih istraživača ukazuju na zdravstvene posledice požara i dima širom Srbije sa deponija i smetlišta pored gradova (leto 2021):
Požari mogu biti:
– u prirodnim staništima, šumama – dim (čađ), čestično zagađenje,
– na deponijama komunalnog otpada: za komunalni otpad je karakteristično da se usled nesvrsishodnog procesa segregacije tokova otpada po njegovoj prirodi, nalazi velika količina plastičnog otpada, koji gori na nedovoljno visokim temperaturama, što dovodi do emisije organskih jedinjenja poput dioksina, furana (sa kancerogenim ili svojstvom endokrine modulacije).
Akutni učinak požara na zdravlje populacije izložene dimu opterećenom produktima sagorevanja, pre svega se ogleda u iritantnom dejstvu PM10 i PM2.5, u zavisnosti od samog hemijskog sastava supstanci “nalepljenih” na njih.
Hronično dejstvo ovih organskih jedinjenja više se ne odnosi samo na unos putem inhalacije, već postoji velika mogućnost da je poljoprivredno zemljište u okolini deponije koja gori, u opsegu od desetak kilometara (u zavisnosti od meteo situacije), zagađeno sleganjem (sedimentacijom) ovih čestica po površini istog, sa mogučnošću njihovog prodora u korenov sistem i lišće biljaka-useva, čime one mogu ući u lanac ishrane u dužem narednom periodu.
Pored kompleksnih organskih jedinjenja, zdravstveni rizik predstavlja i prisustvo čestica teških metala u dimu iz deponije koja gori, s obzirom da, neretko, u komunalnom otpadu ima i malih kućnih aparata, koji sadrže elemente – komponente sa prisustvom Kadmijuma(Cd), Olova(Pb), Bakra(Cu), Cinka(Zn), Žive(Hg).
Partneri
