U Borskim selima: Brestovcu, Zlotu i Šarbanovcu su 15. i 16. novembra 2021. godine održane informativne tribine na kojima su učesnici upoznati sa pojmom „održivi razvoj“ – Agendom 2030 i ciljevima održivog razvoja, sa najvećim fokusom na ciljeve održivog razvoja koji se tiču zaštite životne sredine, posebno na lokalnom nivou.
Posebno su prikazane prezentacije i razgovarano je o mogućnostima za energetsku efikasnost u ruralnim područjima, održivom turizmu i održivoj poljoprivredi.
Објављена је брошура у којој две компетентне ауторке износе научна сазнања о најактуелнијим питањима квалитета ваздуха у Бору
Проф. др Снежана Шербула – БИОМОНИТОРИНГ КВАЛИТЕТА ВАЗДУХА
Прим. др сци мед. Бранислава Матић Савићевић – УТИЦАЈ ПРИСУСТВА ОЛОВА И АРСЕНА У PM10 И PM2.5 ЧЕСТИЦАМА НА ЗДРАВЉЕ ЉУДИ СА ОСВРТОМ НА РИЗИКЕ КОЈИМА СУ ИЗЛОЖЕНИ СТАНОВНИЦИ БОРА
Povodom Međunarodnog dana čistog vazduha, održana je u sredu 3. novembra 2021. u Medija centru Bor tribina o kvalitetu vazduha i uticaja olova i arsena na zdravlje.
Uvodničari na tribini su dr Snežana Šerbula, redovni profesor Tehničkog fakulteta Bor i prim. dr sci. med. Branislava Matić Savićević.
Биомониторинг квалитета ваздуха. – др Снежана Шербула (погледајте/преузмите)
Захваљујући помоћи експерта, објављујемо два лифлета.
Први је о утицају олова(Pb) из честица ПМ10 на здравље људи, дистрибуција олова унутар човековог организма, мере заштите и препоруке које се тичу исхране.
Погледајте / преузмите лифлет – утицај ОЛОВА
Други је о утицају арсена(As) из честица ПМ10 на здравље људи.
У најновијем броју билтена ЕКО БОР објављени су подаци о стању квалитета ваздуха у периоду јул-септембар 2021. године.
U nedelju 3. oktobra 2021. učenici Tehničke škole, OŠ”Stanoje Miljković”, “3.oktobar” i “Dušan Radović”, njih 40, boravili su na planini Stol.
U okviru projekta DMI Bor “Bolje je Održivo” koji podržavaju vlade Švajcarske i Nemačke, a finansira GIZ- Nemačka kancelarija za međunarodnu saradnju, realizovana je prva u nizu edukativnih aktivnosti za decu uzrasta 12 do 19 godina.
Još 80tih godina Dvadesetog veka čovečanstvo je postalo svesno da prevelik porast brojnosti svetskog stanovništva, ljudska potreba za prostorom i prirodnim resursima, preterano iskorišćavanje i zagađivanje prirode dovode do toga da ponestaje i prostora i prirodnih resursa za zadovoljavanje ljudskih potreba.
Zagađenje i klimatske promene, nedostatak čiste pijaće vode, zdravog zemljišta, čistog vazduha negativno, a u poslednje vreme čak katastrofalno, utiču i na ljudsko zdravlje.
Iz razmišljanja kako da se ovi problemi prevaziđu proistekao je KONCEPT ODRŽIVOG RAZVOJA koji podrazumeva takav razvoj čovečanstva koji zadovoljava potrebe sadašnjice ne dovodeći u pitanje sposobnost budućih generacija da zadovolje vlastite potrebe.
Generalna skupština Ujedinjenih Nacija je u Njujorku 2015. godine usvojila Agendu održivog razvoja od 2015. do 2030. godine nazvana Agenda 2030.
Ovaj dokument sadrži 17 ciljeva održivog razvoja koji pre svega treba da doprinesu smanjenju siromaštva, nejednakosti i nepravde, da utiču na uzroke i minimalizuju posledice klimatskih promena.
Agenda 2030 je svojevrstan vodič za život u skladu sa prirodom i potrebama budućih generacija.
Srbija se obavezala da svoje politike uskladi sa ciljevima održivog razvoja, tako što ih treba uneti u nacionalni i lokalne programe razvoja.