Društvo mladih istraživača Bor

Četri decenije radoznalosti, spoznaje i stvaralaštva

Agencija za zaštitu životne sredine(SEPA) je objavila Godišnji izveštaj o stanju kvaliteta vazduha u Republici Srbiji 2020. godine.

 
U skladu sa zakonskom regulativom u Izveštaju je data zvanična ocena o rezultatima referentnog monitoringa vazduha za 2020. godinu, po kojoj je vazduh u Boru svrstan u treću kategoriju.

Izveštaj se može pogledati/preuzeti sa: http://www.sepa.gov.rs/download/izv/Vazduh_2020.pdf

Povodom Međunarodnog dana čistog vazduha Društvo mladih istraživača je organizovalo javnu tribinu o aktuelnom stanju kvaliteta vazduha i posledicama po zdravlje(7- septembar 2021.god.). 

Tribini su prisustvovali zainteresovani građani, predstavnici mesnih zajednica grada i sela, organizacija civilnog društva i neformalnih udruženja.

Dr Viša Tasić je govorio o rezultatima monitoringa u periodu januar – jul 2021. godine i uporedio sa rezultatima u istom periodu predhodnih godina.

Prim. sci. dr med. Branislava Matić Savićević je govorila o uticaju PM10 i PM2,5 na zdravlje ljudi ukazujući da posledice po zdravlje ljudi zavise i od dužine izlaganja zagađenom vazduhu.

Jovan Janjić je ispred Doma omladine u Boru ukazao na stavove mladih o aerozagadjenju koje su mladi iznosili odgovarajući na pitanja u okviru Fokus grupe.

Toplica Marjanović je govorio o merama koje su predviđene Kratkoročnim akcionim planom za poboljšanje kvaliteta vazduha, rokovima za njihovu realizaciju i potrebnim sredstvima.

Sa tribine je pokrenuta inicijativa da Skupština grada na prvoj sednici obavi rebalans budžeta kako bi se obezbedila sredstva za realizaciju Kratkoročnog akcionog plana i apelovano je da se ubrza izrada Plana kvaliteta vazuha uz uključivanje javnosti u ceo proces donošenja u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom i dokumentima lokalne javne politike.

Detaljnije pogledajte i preuzmite prezentacije sa podacima sa naših stranica projekata:

Zajedno za Bor bez dima
Zajedno do čistog vazduha

Tribina-07092021-00009-Dr Viša Tasić

Image 1 of 12

Aktivnosti na projektu: Zajedno za Bor bez dima
Popunite anketu: https://forms.gle/7hrHaGK3whb4axBp6

Анкета има за циљ:
да се сазнају ставови грађана као заинтересованих субјеката за решавање проблема заштите квалитата ваздуха и да би допринели унапређењу квалитета ваздуха у Бору уз учешће грађана и организација цивилног друштва у одлучивању у сарадњи са органима локалне самоуправе.

 

Aktivnosti na projektu: Zajedno do čistog vazduha
Popunite anketu:https://forms.gle/cMqUKEwPDwJjZk4AA

Циљ анкете је да ваше оцене и ставове уградимо у локална документа јавне политике (план квалитета ваздуха, план локалног развоја, еколошки акциони план, просторни и урбанистички планови) поспешимо примену Краткорочног акционог плана заштите ваздуха и допринесемо раду Тима за квалитет ваздуха.

Ваше оцене и ставове упоредићемо са ставовима из ранијих анкета које смо реализовали у Бору, као и са ставовима грађана из анкета које су реализоване на нивоу Србије, како би допринели унапређењу квалитета ваздуха у Бору уз учешће грађана и организација цивилног друштва у одлучивању у сарадњи са органима локалне самоуправе.

 

Aktivnosti na projektu: Bolje je OdRživo
Popunite anketu: https://forms.gle/nDVfVZzhf2qnUDyW8

Cilj ankete je da se saznaju stavovi građana o primeni koncepta održivog razvoja u lokalnoj sredini i opredeljenost građana za implementaciju ciljeva održivog razvoja u dokumenta javne politike Grada Bor.

Koncept održivog razvoja nastao je kao posledica poremećene ravnoteže između raspoložive količine prirodnih resursa i potrebe čovečanstva za njima. On podrazumeva zadovoljavanje potreba i sadašnjih i budućih generacija uz smanjenje potrošnje prirodnih resursa i smanjenje negativnog uticaja na životnu sredinu, a sadrži i socijalnu (ravnopravnost za sve) i ekonomsku komponentu (smanjenje siromaštva).

Molimo Vas da popunite ovu anketu kako biste doprineli unapređenju održivog razvoja naše lokalne sredine uz učešće građana i organizacija civilnog društva u odlučivanju u saradnji sa lokalnom samoupravom.

Monitoring tim za kvalitet vazduha čine predstavnici Gradske uprave, Instituta rudarstva i metalurgije, Zavoda za javno zdravlje “Timok” Zaječar, Zdravstvenog centra Bor, kompanije “SerbiaZiJincooperBor” i nevladinih organizacija: Društvo mladih istraživača, Alternativa, EkoIst, Građanska čitaonica “Evropa” i Grupa 55.

Svakog meseca tim anlizira rezultate monitoringa vazduha i prati realizaciju Kratkoročnog akcionog plana za poboljšanje kvaliteta vazduha.

Redovni mesečni sastanak održan je 20. avgusta.

Sastanak monitoring tima

Sastanak monitoring tima za vazduh, 20. avgusta 2021. god.

Detaljnije…

 

Stručni saradnici Društva mladih istraživača ukazuju na zdravstvene posledice požara i dima širom Srbije sa deponija i smetlišta pored gradova (leto 2021):

Požari mogu biti:

– u prirodnim staništima, šumama – dim (čađ), čestično zagađenje, 

– na deponijama komunalnog otpada: za komunalni otpad je karakteristično da se usled nesvrsishodnog procesa segregacije tokova otpada po njegovoj prirodi, nalazi velika količina plastičnog otpada, koji gori na nedovoljno visokim temperaturama, što dovodi do emisije  organskih jedinjenja poput dioksina, furana (sa kancerogenim ili svojstvom endokrine modulacije).

Akutni učinak požara na zdravlje populacije izložene dimu opterećenom produktima sagorevanja, pre svega se ogleda u iritantnom dejstvu PM10 i PM2.5, u zavisnosti od samog hemijskog sastava supstanci “nalepljenih” na njih.

Hronično dejstvo ovih organskih jedinjenja više se ne odnosi samo na unos putem inhalacije, već postoji velika mogućnost da je poljoprivredno zemljište u okolini deponije koja gori, u opsegu od desetak kilometara (u zavisnosti od meteo situacije), zagađeno sleganjem (sedimentacijom) ovih čestica po površini istog, sa mogučnošću njihovog prodora u korenov sistem i lišće biljaka-useva, čime one mogu ući u lanac ishrane u dužem narednom periodu.

Pored kompleksnih organskih jedinjenja, zdravstveni rizik predstavlja i prisustvo čestica teških metala u dimu iz deponije koja gori, s obzirom da, neretko, u komunalnom otpadu ima i malih kućnih aparata, koji sadrže elemente – komponente sa prisustvom Kadmijuma(Cd), Olova(Pb), Bakra(Cu), Cinka(Zn), Žive(Hg).

Заједноза Бор без дима

Корисно је да знамо како да се понашамо и сачувамо своје здравље и здравље најдражих. 
Ако осетите да је ваздух у граду знатно загађен – урадите следеће:

Прво, проверите тренутне податке о висини загађења ПМ10 и ПМ2,5 на сајтовима или апликацијама ових сајтова на вашем мобилном телефону:

Агенције за заштиту животне средине која редовно, на сваки сат, објављује податке са мерних станица у Граду(http://www.amskv.sepa.gov.rs/);
На сајту града Бора (https://bor.rs/) у делу (Тренутне вредности квалитета ваздуха, линк који вас води на: http://www.amskv.sepa.gov.rs/stanicepodaci.php);

Или на сајтовима који дају још неке додатне информације…

Детаљније… 

Vlada Republike Srbije je odlučujući po žalbama Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) i Društva mladih istraživača iz Bora (DMI Bor) donela 16. juna rešenje kojim se poništava rešenje Ministarstva zaštite životne sredine da Serbia Zijin Copper nema obavezu da izradi studiju o proceni uticaja na životnu sredinu za povećanje flotacije rudnika bakra Majdanpek.

RERI i Društvo mladih istraživača iz Bora podneli su žalbe Vladi Republike Srbije u novembru 2020. godine protiv ovog rešenja kojim je odlučeno da za drastično povećanje kapaciteta flotacije rudnika Majdanpek sa 6.000.000 t na 11.000.000 t godišnje nije potrebno da Serbia Zijin Copper izradi studiju o proceni uticaja na životnu sredinu. 

Iako pozdravljaju odluku Vlade, RERI i DMI Bor ukazuju da Vlada nije na adekvatan način ukazala Ministarstvu zaštite životne sredine na osnovni nedostatak zbog kojeg je potrebno ponovo sprovesti celokupan postupak odlučivanja o potrebi izrade studije o proceni uticaja na životnu sredinu. Naime, Serbia Zijin Copper je pribegao salami slicing-u te je iz projekta izostavio celokupan postupak odlaganja flotacijske jalovine. Kako je flotacija jedan od tehnoloških postupaka odvajanja korisnih od nekorisnih sastojaka mineralnih sirovina, kao krajnji proizvod prerade rude bakra u flotaciji nastaje flotacijska jalovina, a koja potencijalno proizvodi najviše negativnih uticaja na životnu sredinu. Ukoliko bi se izrađivala posebna studija o proceni uticaja na životnu sredinu za odlaganje jalovine, ne bi bilo moguće ispravno proceniti celokupan uticaj odlaganja jalovine nastale flotacijom na životnu sredinu.

Čini se da je postala praksa da ova kompanija pokušava da veštačkim razdvajanjem projekta na manje celine prikriva uticaj svojih projekata na životnu sredinu, na šta su organizacije RERI i DMI Bor već ukazivale. Ministarstvo zaštite životne sredine je na osnovu primedbi ovih organizacija odbacilo zahtev kompanije Serbia Zijin Copper doo Bor kada je pokušala da pripremne radove na izgradnji nove topionice predstavi kao poseban projekat i ukazalo investitoru da je potrebno da izradi studiju o proceni uticaja na životnu sredinu za ceo projekat, a ne parcijalno, za pojedine radove u sklopu tog projekta.

“Nažalost, Serbia Zijin Copper doo Bor je već proizvela štetne posledice u životnoj sredini početkom ove godine kada je ispuštanje vode iz Severnog i Južnog revira dovelo do visokih koncentracija teških metala u slivu reka Mali i Veliki Pek.” ističe Toplica Marjanović, inženjer zaštite životne sredine i bivši radnik RTB Bor-a. 

RERI je zbog sumnje da investitor gradi rudarske objekte i izvodi rudarske radove na realizaciji dopunskog rudarskog projekta za povećanje kapaciteta flotacije rudnika Majdanpek, bez saglasnosti nadležnog organa na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu podneo zahtev za pokretanje vanrednog inspekcijskog nadzora tražeći od inspekcije da se radovi obustave. 

RERI i DMI Bor ukazuju da postupak procene uticaja ne bi trebalo da predstavlja puku formalnost koju je potrebno ispuniti kako bi se što brže realizovao planirani projekat već je sa razlogom procedura kompleksna i podrazumeva više faza sa učešćem javnosti u svakoj fazi postupka. Procena uticaja je proceduralni instrument koji omogućava primenu načela prevencije pre donošenja određenih odluka kako bi se sprečio ili umanjio negativan efekat projekta na životnu sredinu, te je od suštinskog značaja da efikasnost postupka ne ide na uštrb njihove zakonitosti.  

* Salami slicing predstavlja u praksi i teoriji uočen fenomen da investitor razdvajanjem jedinstvenog projekta na više faza i manje delove izbegava procenu uticaja na životnu sredinu, odnosno, pokušava da prikaže manji uticaj projekta na životnu sredinu od stvarnog uticaja.

Prilog: Rešenje Vlade republike Srbije. 

Примедбе на план ветропарка на Црном Врху

У току је јавни увид нацрта плана детаљне регулације ветропарка који ће се градити на Црном Врху и Стратешке процене утицаја на животну средину.

Друштво младих истраживача је предложило да се ови документу повуку из даље процедуре усвајања и упуте инвеститору на допуну из следећих разлога:

Није сагледан могући утицај ветропарка на промену правца и брзине ветра што је посебно од великог значаја за Агломерацију Бор у којој је ваздух треће категорије (прекомерно загађен) јер ветрови из северног и сверозападног правца повљно утичу на смањење загађење Бора. Ветропарк се гради на простору са кога дувају повољни ветрови за град те је неопходно проучити утицај будудћег ветропарка на загађење ваздуха Бора и околине.

Није урађена процена утицаја крчења шума и шумског растиња на водни биланс. Ветроелектрена ће се градити на вододелници три слива. Великог Тимока, Млаве и Пека. Изворишни делови ових река се налазе на локалцији будућег втропарака па ће крчење шума и растиња довести до промене режима ових водотокова, могуће и до бујичних поплава јер су такве појаве биле карактеристичне предходних година. У сушном периоду може доћи до несташице воде и смањање протока река које су већ оптерећне загађујућим материјама.

– Стратешку процену утицаја није могуће урадити пре завршетка теренских истраживања и анализа да би се утврдило стање и извршила процена могућих утицја планиране ветроелектране на биодиверзитет како је предвиђено и дато у табели 1.3. Стратешке процене утицаја, које треба да траје до фебруара 2022. године.

Pogled na Crni Vrh kod Bora.

Pogled na Crni Vrh kod Bora.